Posle tragedije od 3. maja, Srbija je zanemela. Bila je to težina, očaj i užas koji je daleko i glasno probijao kroz sve pore društva. Godinu dana kasnije, članovi Resornog odbora za obrazovanje, Srbija centra, napisali su po jednu misao povodom stravičnog zločina u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu. Ovo je najiskreniji vapaj i poziv prosvete državi, da počne da radi, misli i uvažava dete i njegove potrebe u kompleksnom obrazovnom sistemu. Poslušajte, pročitajte, zastanite…
Tatjana Marković – Topalović
predsednik Resornog odbora za obrazovanje Srbija centra
******************************************************************************
,,Majske tragedije su nas u trenutku, poput neke unutrašnje eksplozije izbacile na ulicu, ujedinile u saosećanju sa stradalima i na trenutak razbudile iz dubokog sna apatije i malodušnosti.
Nažalost, taj trenutak nije zaživeo, ostao je samo u sećanju ali i on kao takav je možda najprimereniji Memorijal žrtvama koji smo kao društvo mogli da izgradimo u ovom zlom vremenu.“
Bojan Špica
profesor harmonike
“Ovaj dan, fizičkog stradanja i našeg moralnog i duhovnog posrnuća, kao Dan posle sutra, trebalo bi da nas konačno osvesti i natera da se zapitamo šta posle.“
Bojana Stefanović,
profesorka istorije
„U Ribnikaru su deca doživela strahotu koju nijedno ljudsko biće ne bi smelo da iskusi. I kako sada, gnevni, ali zbog stradale dece moramo naći dobrotu i ljubav u svojim srcima. Mržnja je ubila decu i dobrota treba da bude njihov spomenik, da nas spase i učini boljim društvom“
Jasna Stankov – Subošić
dipl.vaspitač
„Treba da budemo veći od mišljenja da bismo shvatili ovaj događaj a svako tumačenje toga što se desilo nije ništa drugo do stanovište, jedne od mnogih mogućih perspektiva. Stvarnost je jedna jedinstvena celina u kojoj je sve isprepletano u kojoj ništa ne postoji za sebe i po sebi.“
Vesna Kuveljić
psihoterapeut
„Deca uče na više načina, jedan od najznačajnijih i najintezivnijih je učenje po modelu. Deca uče prvo od roditelja i osoba koje ih odgajaju i koje su u neposrednom detetovom okruženju, uče od osoba, ličnosti koje gledaju oko sebe, koje prate na mrežama, uče od osoba koje ih obrazuju i vaspitavaju.
Kada postavimo sebi pitanje: Sta je to što dete može naučiti od mene….koji je odgovor?“
Snežana Stupar
dipl. vaspitač, dipl pedagog
Sistemski porodični psihoterapeut
“Ne dozvolimo da se ovo ikada ponovi”!
Kodic Zeljko
profesor informatike
„Voleti decu, poštovati decu,vaspitavati decu – to nam je suštinski cilj i zadatak u prosveti.“
Svetlana Madžarević
master učitelj i master HR menadžer
,Šta je urađeno posle godinu dana od tragedije? NIŠTA !
Da li je Ministarstvo prosvete uopšte sposobno da napravi vaspitni program pored lošeg obrazovnog, da utiče na svest, raspoloženje, razvoj i etiku mladih naraštaja?“
Miloš Trajković
nastavnik u muzičkoj školi “ Stevan Mokranjac“
„Nijedan roditelj nikada ne bi trebalo da sahrani svoje dete“
dr Tatjana Marković – Topalović
nastavnik fizike u Medicinskoj školi (do nedavno)
narodni poslanik u Skupštini Srbije
potpredsednik stranke SrCe
„Nijedno dete nije odgovorno za stanje svoje duše i svesti ! Odgovorni su svi odrasli građani koji imaju ličnu ili društvenu moć da kreiraju njihov svet i odgovoran je naš obrazovni sistem koji jeste „zakazao“ ! Ostavka tadašnjeg Ministra prosvete ne može vratiti nevine žrtve koje nikada ne smemo zaboraviti i nije „popravila“ sistem koji je još uvek nemoćan u borbi sa nasiljem među mladima !
Nataša Živančević,
diplomirani filozof
“Pucanj u srce ma kog deteta je metak u srce jedne nacije, njenog obrazovno – vaspitnog sistema, ljudi koji su i sami nekad deca bili, moralnih načela i nadasve humanih vrednosti koje smo nasledili od naših predaka.”
Aleksandar Janković
profesor klavira
„Dužni smo da vratimo deci bezbedno detinjstvo“
Vladimir Savić
profesor teorijske nastave u Muzičkoj školi
Dužni smo im, zaista!
