Promene klime u našim krajevima postaju sve očiglednije, prelazeći iz kontinentalne u mediteransku zonu, što najviše pogađa biljnu proizvodnju. Klimatolozi su potvrdili da se nalazimo u godini sa najvišim letnjim temperaturama i najmanjim padavinama od kada se prate podaci, a efekti ove suše najteže pogađaju povrće. U Srbiji se svake godine gaji između 87.000 i 100.000 hektara povrća, sa očekivanim prinosom od preko milion tona. Time se bavi oko 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava, a u tu računicu ne ulaze ni seoske bašte i okućnice. Ukupno, računajući i posede malih poljoprivrednih proizvođača, gaji se 41 povrtarska vrsta od kojih je 30 ekonomski značajno.
Prošle godine, povrće je brano sa gotovo 100.000 hektara, a Srbija je izvezla 126.616 tona svežeg i prerađenog povrća u vrednosti od 134,6 miliona evra. Najviše smo prodavali smrznuti kukuruz šećerac, grašak, papriku, kao i sveže i prerađene krastavce. Ipak, istovremeno smo uvozili značajne količine krompira, paradajza i pasulja, trošeći 185,8 miliona evra. Očigledan je veliki gubitak, a Srbija ima potencijal da povećanjem prinosa smanji uvoz i pojača izvoz, ali to se ne može postići trenutnom politikom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV).
Suša svake godine odnosi između 10 i 50% roda, a ove godine povrtari su pretrpeli ogromne gubitke, uz njih i prerađivači, što čini ukupnu štetu enormnom. U prvih šest meseci 2024. godine, Srbija je izvezla 252.617 tona voća i povrća u vrednosti od 405,8 miliona evra, od čega je povrće donelo samo 56,3 miliona evra. Ovaj prihod je daleko manji od onoga što bi moglo biti ostvareno uz bolje uslove.
Rešenje se nameće u vidu povećanja broja navodnjavanih hektara, s obzirom na to da je u 2023. godini navodnjavano svega 1,5% poljoprivrednih površina, odnosno 52.236 hektara. Međutim, i ovde postoje izazovi. Navodnjavanje povećava troškove proizvodnje do 30%, dok kod određenih vrsta povrća ne daje očekivane rezultate. Visoke temperature, poput onih iz jula i avgusta, ometaju oplodnju biljaka kao što su paradajz, paprika i krastavac, što dodatno smanjuje prinose. Rešenje su bašte pod krovom jer u njima može, u zavisnosti od opremljenosti objekta, da se kontrolišu vlažnost i temperatura. Ali, takva proizvodnja je veoma skupa. Još jedna opcija je stvaranje sorti otpornih na sušu, ranostasnijih, i izmena rokova setve, jer, godine unazad su pokazale da u proleće i jesen vlažnost i zemljišta i vazduha nije toliko smanjena da ugrožava povrtarsku proizvodnju.
Na poljoprivrednim stručnjacima je da pronađu rešenja kako bi se izbegla glad koja preti da zakuca i na naša vrata. Naši instituti imaju kapacitet da to ostvare, ali MPŠV svojim nečinjenjem uništava njihov rad. Pitanje struke se ignoriše, krediti za zalivne sisteme se ne vide u praksi, kanali su zapušteni, a cene repromaterijala previsoke. Otkup je neorganizovan, kontrola zaštite bilja nedovoljna, što rezultira vraćanjem robe sa granica EU.
Srbija se iz izvoznika hrane pretvorila u uvoznika, što nas je za prvih šest meseci ove godine koštalo 600 miliona evra, uz dodatni gubitak u proizvodnji od preko 640 miliona evra. Pitamo se – gde je novac?
RO za poljoprivredu Srbija centra
