Korupcija je u političkom govoru i u političkoj borbi postala reč kojom se najlakše diskredituje politički protivnik. Usled nebrojanog ponavljanja, došlo je do njene inflacije i olake upotrebe, da su i građani oguglali na njenu pojavu. Moglo bi se reći da su građani postali tolerantni na korupciju, kao neformalnu instituciju, čijim kanalima završavaju poslove koje nisu u stanju da obave trome, ispolitizovane i otete institucije. Posledice korupcije, kao oblika društvene patologije i najopasnije socijalne devijacije, najčešće se ogledaju u odsustvu pravedne preraspodele resursa, ubijanju principa slobodnog tržišta, gubitku direktnih stranih investicija, smanjenju BDP. Reč je o posledicama koje su za većinu građana apstrakcija i koje mogu suštinski da pojme samo oni informisaniji i ekonomski pismeniji. I onda, 1. novembra nastaje crni kopernikanski obrt, rušenje nadstrešnice na železničkoj stanici, kao krunski dokaz da na kraju korupcija izaziva nepopravljivu posledicu – nečiju smrt. 65 miliona evra uloženih u rekonstrukciju nadstrešnice, za koju se post festum tvrdilo da nije rekonstruisana je doslovno ubilo.
Zbog višegodišnje zloupotrebe javnog položaja u privatne svrhe i zbog sistemske zloupotrebe javnih resursa, nastupila je smrt tužilaštva koje odlučuje o krivičnom gonjenju po diktatu partijske centrale. Korupcija je metaforički ubila i sudstvo, koje je postalo zavisno, nesamostalno, nestručno i neefikasno. Korupcija svugde ime ime, prezime, a neretko i nadimak, koji asocira na kriminogeni milje. Korupcija je ubila nezavisne institucije, koje bi trebalo da budu prva linija odbrane u uzurpaciji javnog interesa. Korupcija je ubila solidarnost, patriotizam, zdravu životnu sredinu, struku. Korupcija je odavno došla do tačke kad je korumpirala politiku i time devalvirala celokupan ustavni poredak. Sve navedeno je bilo samo predvorje u njenu najrazorniju i najpogubniju posledicu, posle koje više nema povratka jer smo kao društvo i država došli do tačke u kojoj korupcija ubija. Rušenje nadstrešnice nije bio crni labud poput retke pandemije ili više sile već direktna posledica ljudskog faktora koji se ogleda u bezakonju, nestručnosti, ugrađivanju i ličnom bogaćenju, nauštrb bezbednosti građana. I da korupcija prethodno nije ubila pravosudne i represivne institucije, one bi nesmetano radile svoj posao i vinovnike priveli pravdi. Nemoćni, obespravljeni, uplašeni za svoju bezbednost, građani kasno shvataju da korupcija posledično dovodi i do smrti. Tužna spoznaja da su institucije samo produžena ruka i saučesnici režima, kod građana stvara frustraciju i bes kao posledicu nemoći i saznanja da niko više nigde nije siguran.
Predsednik države, alfa i omega u svim odlukama, neosnovano i vanpravo dobija dokumentaciju koju bi trebalo da proučavaju pravosudne institucije, čime se od početka ometa istraga. Šef države koji se diči time da je sagradio više od Tita, otima se o sve neimarske tekovine, sve svojata, ubira lovorike za sve što jeste i nije sagradio, odriče se samo jedne građevine zvane nadstrešnica. Istorija će da pokaže da je to bila njegova i njihova najveća politička i pravna greška, za koju će na koncu da snose odgovornost.
Politički motivisana i selektivna istraga nije u stanju da dođe do najudaljenijih pipaka koruptivne hobotnice, koji nadilaze teritoriju Srbije i vode do francuskih i kineskih aktera. Istraga koja funkcioniše na temelju telefonskih komandi pažljivo bira najslabije karike čije puštanje niz vodu neće naneti jake udarce partijskoj i organizovano-kriminalnoj strukturi. Da je iole ozbiljna istraga, postavilo bi se i pitanje zloupotrebe finansijskih interesa Evropske unije, koja je dala finansijska sredstva za izradu projektne dokumentacije za modernizaciju linije Novi Sad – Subotica, kroz pretpristupne fondove pomoći (IPA II 2014-2020, IPA 2015/038-442 razvoj sektora saobraćaja u Srbiji).
Korupcija ubija jer se zaobilaze procedure javnih nabavki i dodeljuju se poslovi najboljem ponuđaču mita, a ne onome ko je najkompetentniji izvođač. Korupcija ubija zbog trke za profitom i marketingom u političke svrhe, kad se otvaraju objekti po nekoliko puta, bez upotrebne dozvole i jasnog uverenja da su bezbedni. Korupcija ubija jer su izvođači kompanije koje su nekad registrovane mesec dana pre početka otpočinjanja radova, kao što je to bio slučaj sa Prokopom. Korupija ubija jer se stvara sloj partijskih novobogataša, nova klasa sačinjena od onih koji su kroz političku prečicu od anonimusa postali multimilioneri.
9. decembar, kao Svetski dan borbe protiv korupcije, Srbija knjiži kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, koja je po pitanju vladavine prava i sankcionisanja korupcije izjednačena sa patrimonijalnim državama. Iako viđen za otvaranje, klaster 3 se već četvrtu godinu ne otvara, između ostalog i zbog odsustva vladavine prava i slabih antikorupcijskih rezultata. Po indeksu organizovanog kriminala, koji ide ruku pod ruku sa korupcijom, Srbija je na trećem mestu u Evropi, odmah iza Ukrajine i Rusije. Srbija, koja je još u srednjem veku Dušanovim zakonikom normirala korupciju i oštro joj se suprotstavljala, danas je poput Zimbabvea, Mauritanije, Etiopije, Tanzanije. To je država u kojoj korupcija i bezakonje odnose živote, a da niko za to ne snosi krivičnu, političku i moralnu odgovornost, počev od savamalskog rušenja, preko naplatne rampe, smrti u rudniku Soko, zaključno sa novosadskom nadstrešnicom.
Dr Tijana Perić Diligenski,
narodna poslanica i potpredsednica Srbija centra
