Kragujevac je konačno dobio budžet, nakon privremenog finansiranja koje smo imali zahvaljujući tome što su se u međuvremenu desili izbori na kojima se gradska vlast promenila praktično za jedan mali (polu)korak. Voleli bismo da je to za vlast bio mali korak, a veliki za naš grad, ali avaj, dobili smo jedno veliko ništa.
Gradonačelnik je najavio „kapitalne“ projekte kao što su: izgradnja potpornog zida na groblju, rekonstrukcija vrtića Kolibri, izgradnja montažnih objekata za MZ Beloševac i Šumarice… Sramota je za grad ove veličine i važnosti da se kapitalnim projektom smatra rekonstrukcija vrtića.
Čak i po uredbi Vlade Srbije lokalnim kapitalnim projektom se smatra projekat koji se finansira ili sufinansira iz budžeta jedinice lokalne samouprave i čiji procenjeni troškovi iznose preko 2 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti (član 4). Za rekonstrukciju vrtića naš grad planira da potroši 426 hiljada evra. Kako se onda to može nazvati kapitalnim projektom?
Član gradskog veća za finansije Nenad Stanišić, je rekao da se po njihovoj definiciji kapitalnim projektom smatra svaki projekat koji uvećava imovinu grada. Po toj definiciji svako zasađeno drvo je kapitalni projekat za naš grad. Iako sam grad nije u mogućnosti da finansira velike kapitalne projekte, negde mora postojati vizija razvoja grada, koji su nam to projekti za grad najbitniji? Na primer na sednici se moglo čuti da Kragujevac više nema adekvatnog zemljišta koje bi moglo da se ponudi investitorima, koji bi zaista pokrenuli razvoj grada.
Dakle deluje da veliki kapitalni projekti koje republika Srbija udeljuje našem gradu, nisu osmišljeni ovde, već dolaze iz Beograda, gde postoji neki mastemajnd, zadužen za razvoj Kragujevca, koji nije upućen u problem sa investitorima u našem gradu. On izgleda ne zna, da je našem gradu preko potrebno da na primer otkupi zemljiše napuštene kasarne Radomir Putnik u centru grada i da onda grad može na tom zemljištu da koristi neke od postojećih objekata (kao na primer Dom vojske), ali i da planira izgradnju novih (kao na primer novu zgradu pozorišta, nakon korišćenja starog objekta skoro 100 godina).
On ne zna da grad čeka na severnu i južnu obilaznicu više od 30 godina i da se ništa na tom planu nije uradilo. On ne zna da kroz centar grada prolazi voz „Ćira“, kao i pre 140 godina, da Kragujevac vapi za brzom elektrifikovanom prugom koja bi ga povezala na koridor 10. On nije upućen da je i Kragujevac univerzitetski grad, pa umesto da naučno-tehnološke parkove napravi u svim univerzitetskim centrima, taj NTP dobija Čačak umesto Kragujevca.
Nekako uvek se Beograd, Novi Sad i Niš podrazumevaju kada se radi o velikim projektima, a Kragujevac biva zaobiđen. Kako i ne bi, kada je sadašnja garnitura koja je na vlasti preko 10 godina dozvolila da po prostornom planu republike Srbije, Kragujevac izgubi status makroregionalnog centra u rangu sa Novim Sadom i Nišom, i dođe u rang Leskovca i Zrenjanina. Kako vreme prolazi, možemo očekivati i dalji pad snage i uticaja našeg grada, jer aktuelnoj vlasti je ipak mnogo bitnije da pravi montažne objekte po predgrađu. Sledeće godine možemo očekivati kapitalni projekat postavljanje semafora kod Ekonomskog fakulteta, i zamena sijalica na uličnim svetiljkama. Možda treba da ćutimo, da nam ne bude još gore?
Srbija centar Kragujevac
