Mnogo puta smo čuli da su razvoj kulture i umetnosti jedna od važnih i strateških ciljeva naše države, da je briga o nasleđu i promociji vrednosti od tradicionalnih do savremenih, imperativ razvoja, međunarodne promocije, pa čak i adut u ekonomskom razvoju.
U trenutku kada se intenzivno radi na velikom kulturnom centru „Ložionica“, koji bi trebalo da bude dodatna i nova željena vrednost „Diznilenda“, zvanog Beograd na vodi, imamo situaciju da je kultura za koju su sve manja i manja izdvajanja, žrtva nestabilne političke situacije i činjenice da nemamo kompletnu Vladu i na republičkom i na beogradskom nivou, ali i opštinske uprave na brojnim lokalnim nivoima.
Ponižavajući i katastrofalno loš položaj kulturnih institucija, direktan je rezultat populističkog i nenamenski trošenog novca kojim se, umesto uzdizanja kulturnih vrednosti, finansiraju sadržaji koji bi po svojoj suštini morali da budu komercijalni.
Kao što se lokialne vlasti ovih dana radije bave međunarodnim problemima nego komunalnim, jer donose više glasova i veću popularnost, tako i institucije zadužene za očuvanje kulture, radije rasipaju ono malo novca na pop i folk festivale, kuč i šund, snimanje populističkih filmova i serija, koje stvaraju privid ulaganja i „brige“ koja nema dodirnih tačaka sa rešavanjem suštinskih problema u kulturi.
I umesto da se ide napred, da se otvaraju prostori za napredak, nove izraze, stimulišu mladi i nekonvencionalni. Mi u kulturi i dalje imamo borbu za egzistenciju. Entuzijazam nestaje, kreativnost se ubija jer su stvaraoci rastrzani između umetničkog izraza i fizičkog opstanka.
Zato, postavljamo pitanje: Ko će i sa kakvim programima da ispuni „Ložionicu“, hale EXPA, Kulturnih centara….. Kako će da se razvija umetnički podmladak, koji će kulturu da vidi kao kreativnu industriju, ili će kultura da služi samo za komercijalnu zaradu, što je sa ovom vlašću sasvim izvesna budućnost.
Primera radi, kada državne institucije budu izdvajale više sredstava za „Mokranjčeve dane“ u Negotinu, nego za rijaliti programe i masovnu serijsku proizvodnju istih muzičkih ritmova i filmskog sadržaja, znaćemo da je kultura postala vidljiva i prepoznatljiva u našem društvu.
RO Srbija centra za kulturu
