Član Resornog odbora za ekonomiju Srbija centra Gortan Joksimović izjavio je da je Srbiji neophodna reforma penzijskog sistema koja mora biti deo sveukupne ekonomske reforme i reforme sistema javnih prihoda, a koja će garantovati dostojanstven život penzonerima.
„Srbija ima sistem tekućeg finansiranja penzija što znači da zaposleni doprinose, deo svoje zarade, izdvajaju za finansiranje penzija. U svetu postoji i sistem kapitalnih fondova što pojednostavljeno znači da zaposleni plaćaju neku vrstu premije osiguranja u kapitalne fondove koji tom imovinom upravljaju, i u momentu kada zaposleni postaje penzioner, od prinosa od te imovine ostvaruje svoju penziju. Kao neki budući model potreban je mešoviti penzijski sistem jer sistem kapitalnih fondova u zemlji kao što je Srbija može omogućiti bolji standard penzonera, uz uslov razvoja finansijskog tržišta“, rekao je Joksimović na tribini „Kako do boljeg penzijskog sistema?“.
On je istakao da država mora obezbedi minimalnu sigurnost za penzionere odnosno garantovanu penziju.
„Većina zemalja garantovane penzije obezbeđuje iz sistema tekućeg finansiranja. Države menjaju svoj sistem tako što uvode u sistem finansiranja državnih penzija i sistem kapitalnih fondova gde države skupljaju doprinose, formiraju fondove koji u nekom momentu počinju da daju prinose. Ovaj model zahteva vreme, nema brzih rešenja, ali jeste pravac u kome bismo morali da delujemo“.
„Ovaj sistem bi trebalo da omogući sve ono što je iznad te garantovane penzije koja bi omogućavala osnovni životni standard. Garantovana penzija treba da bude vezana za troškove života jer njena funkcija i jeste održavanje minimalnog životnog stanndarda penzionera. Preko toga bi trebalo da ide iz tog kapitalnog sistema“.
On je objasnio da u Srbiji postoji i sistem dobrovoljnog penzijskog osiguranja kojim je obuhvaćeno preko 200.000 zaposlenih.
„Njihovi doprinosi nisu nešto što bi moglo u ozbiljnijoj meri da poveća životni standard budućih penzionera, u ovom momentu. Skandinavske zemlje su usvojile model uslovnog obaveznog privatnog osiguranja. Kolektivnim ugovorima poslodavci se obavezuju da će za zaposlene uplaćivati dodatne doprinose koje će u nekom momentu njima kao penzionerima omogućiti bolji životni standard. I ovaj model zahteva najmanje 20 godina da bi se došlo do realnih fondova koji mogu ostvarivati dovoljne prihode“.
Prema njegovim rečima najveća prepreka sistemu kapitalnih fondova je to što u Srbiji ne postoji razvijeno finansijsko tržište.
„Nema dovoljno kompanija koje mogu ostvarivati prihode, u koje je moguće ulagati, nema dovoljno hartija od vrednosti koje ostvaruju prinose. To je zbog toga što je Srbija korumpirana država, zarobljena država, ekonomski pokazatelji su iskrivljeni. Dok se vlast ne smeni neće biti ni moguće pristupiti ozbiljnijem formiranju sistema kapitalnih fondova“.
Joksimović je dodao i to da je neophodno i odvajanje penzijskog fonda i finansiranja iz doprinosa penzija od drugih naknada poput telesnog oštećenja ili zdravstvenog osiguranja koje su socijalne naknade i treba da budu finansirane iz budžeta.
“Mi živimo u vremenu laži! Dok država priča o boljem standardu penzionera, prosečna penzija već godinama se smanjuje u odnosu na prosečnu zaradu, kao što se smanjuje i udeo zarada u raspodeli društvenog bogatstva, u korist korumpiranih pojedinaca bliskih vlasti” zaključio je Joksimović.
