U šumi propisa, obaveza, haotičnog pokušaja sistemskog obrazovanja u Srbiji, teško je sagledati višestruku i iscrpljujuću ulogu odeljenskog starešine – nastavnika. Neki ga od milja zovu „đačka majka“, potpuno zanemarujući da je ljubaznost odeljenskog starešine ograničena i komplikovana (osobe, od koje se u ovom sistemu traži neplaćeni radni učinak preko svake mere). Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odeljenski starešina ima organizaciono – rukovodeću i pedagoško – instruktivnu ulogu u radu sa učenicima odeljenja kojima je odeljenski starešina. Pre nego što nastavnik počne sa dužnostima odeljenskog starešine, on mora da ispuni uobičajene nastavničke obaveze. Razredne starešine prave mesečne planove, procenjuju ostvarenost mesečnih planova, vode pedagošku dokumentaciju, beleže koliko su učenici aktivni, šta mogu i znaju, prikupljaju informacija koje mogu uticati na promene raspoloženja, koncentraciju i učenje (ne, to nije ogovaranje dece – treba da znamo kako da im pomognemo). Prisustvuju odeljenskim, stručnim i nastavničkim većima na kojima diskutuju o određenim problemima i daju predloge za poboljšanje operativnosti rada. Prema rešenju o 40 – časovnoj radnoj nedelji, jednom nedeljno održavaju dopunsku, dodatnu ili pripremnu nastavu. Ako nastavnika odaberu za mentora maturskog rada, pomaže učenicima, kao i u pisanju akademskih radova, koji će im biti koristan i na fakultetu. Činjenično gledano, razredni starešina je preopterećen. Od brda obaveza koju mu nameće Ministarstvo prosvete, nastavnik teško isplivava u ulozi stručnjaka i posvećenog predavača.
Ima tu i naizgled sitnih ili „sezonskih“ obaveza, na primer dežurstva na hodnicima i dvorištu. Jedan čas nedeljno izdvaja se i za otvorena vrata. Nastavnici su članovi komisija za razredne, dopunske i vanredne ispite, odbrane maturskih radova i obavezni članovi komisije prilikom ispitivanja i prigovora na ocenu. Dežuraju na kvalifikacionim ispitima na kraju osnovne škole, pregledaju testove, razmatraju i odgovaraju na prigovore. Članovi su stručnih timova i aktiva koji analiziraju određene aspekte rada škole tokom cele školske godine i predlažu poboljšanja za narednu. Prisustvuju seminarima za eksterno stručno usavršavanje koje organizuje Ministarstvo prosvete.
Zatim slede pripreme: materijala za redovne časove, oglednih časova i radionica, međupredmetne saradnje, posete ustanovama kulture i drugim koje su korisne za obrazovanje dece u smislu Kod kuće pregledaju kontrolne i pismene zadatke Sve navedeno je deo četrdesetčasovne radne nedelje nastavnika. Kada završe sa običnim nastavničkim obavezama, odeljenske starešine započinju sa tim dodatnim…
Kada se formira odeljenje, starešina popunjava matičnu knjigu, koja se ne može popuniti digitalno, već ručno. Ovo je početak obaveza koje je obesmislilo digitalno doba u kojem živimo. Odeljenski starešina dužan je da pozove roditelje u roku od dva dana da pita zašto učenik izostaje, jer je u obavezi da svakodnevno prati izostajanje svih učenika u odeljenju. Popunjava elektronski dnevnik i tekuću administraciju vezanu za evidenciju učeničkih ocena. Održava roditeljske sastanke i priprema kartice sa ocenama koje prosleđuje roditeljima. Popunjava đačke knjižice. Sastavlja izveštaje za odeljenska veća. Pri vaspitno – disciplinskom postupku, odeljenski starešina sastavlja procenu učenika, prisustvuje razgovoru učenika sa pedagoško–psihološkom službom, razgovara i sa roditeljima, prati da li učenik izvršava propisane vaspitne mere i ponašanje, itd, i sastavlja izveštaj. Dakle u konfliktima različite vrste u školi, on je ključna osoba. Sakuplja novac za obezbeđenje, fotografije, maturu, izlete, ekskurzije, humanitarne akcije, itd, a u Beogradu i podatke za dodelu vaučera, koje takođe uručuje učenicima. Vodi i odgovara za učenike i njihove postupke na izletima i ekskurzijama. Organizuje posete ustanovama i vodi učenike na prikladne predstave.
Starešine su bitan faktor u školskim međuljudskim odnosima. Ukoliko dođe do nesporazuma između učenika ili učenika i nastavnika, posreduje starešine. Oni su i detektori ličnih problema. Kada je učenik nemiran ili previše miran – starešina se trudi se da što pre razgovara sa njim. Učenici se ionako obraćaju starešinama među prvima kada imaju problem. Za svaki slučaj, starešina razgovara i sa kolegama koje predaju odeljenju, čisto da proveri da li su nešto primetili tokom časa, i sa pedagoško – psihološkom službom. Za razgovore sa 30 učenika nije dovoljan jedan čas odeljenskog starešine, koliko imaju u nedeljnom rasporedu. Ne samo zato što se ne može razgovarati sa ljudskim bićem u razvoju minut i po, već i zbog toga što ne može sa svakim ili o svemu da se razgovara pred svima.
Nakon majskih tragedija jasno je da prioritet u radu mora biti emotivni i mentalni razvoj učenika. Starešine su školski roditelji i njihov odnos sa učenicima presudno utiče na razvoj ličnosti. Kao i pravi roditelji, umorne starešine teže komuniciraju sa učenicima i primećuju probleme. Kako bi se odeljenske starešine, ali i drugi profesori, zaista posvetile emotivnom, mentalnom i intelektualnom razvoju učenika, trebalo bi da imaju bolje uslove rada, odnosno, manja odeljenja u kojima bi lakše komunicirali sa učenicima, manje administrativnih obaveza ili bi bar trebalo osavremeniti postojeće, ali i prikladnu naknadu za zaista prekonormni rad. Inače, za sve poslove gore navedene, hobotnice pod imenom, odeljenski starešina – nastavnik od nedavno prima 7 odsto veću platu (za neupućene to je negde oko 5.000 dinara).
Resorni odbor za obrazovanje Srbija centra
