Svrha preventivnih pregleda je sprečavanje ili odlaganje pojave bolesti, odnosno otkrivanje oboljenja u najranijoj fazi jer su tada najveće mogućnosti za izlečenje. Rano otkrivanje bolesti predstavlja utvrđivanje bolesti u početnoj fazi, dok još ne postoje znaci, simptomi ili nepovratni poremećaji biohemijskih, funkcionalnih ili morfoloških (strukturnih) parametara. Prevencija i blagovremena dijagnostika smanjuje i ukupne troškove zdravstvenog sistema, a kada su u pitanju infektivne bolesti sprečava se dalji interhumani prenos mikroorganizama.
Zato prevencija i rano otkrivanje bolesti treba da bude kontinuiran/svakodnevan stručno utemeljen proces, a ne populistički poduhvat koji se sprovodi sporadično, a što tvrdoglavo godinama praktikuje naše Ministarstvo zdravlja. Naime, kampanja nije najbolji način da se ostvari potpuna smislenost i efektivnost preventivnih mera. Neosporno je da ona ima izvestan značaj u sferi promocije preventivnih pregleda, ali i to je u značajnom raskoraku sa uloženim trudom i utrošenim finansijskim sredstvima.
Prema tome, preventivni pregledi ne treba da budi svojevrstan „švedski sto“ sa kojeg će laici „uzimati“ zdravstvene usluge kada žele, šta žele i koliko žele. Naprotiv, ti pregledi moraju da budu stručno utemeljeni, redovni, planirani, ciljani, sveobuhvatni, troškovno isplativi i kompletno vođeni od strane edukovanih, iskusnih i motivisanih lekara primarne zdravstvene zaštite kao nezamenljivih „čuvara zdravlja“. Predlažemo da od 26 pregleda izabranog lekara na dnevnom nivou, bar četiri pregleda budu preventivna. Zdravstvenim kalendarom, odnosno Nacionalnim programom za prevenciju i ranu dijagnostiku treba utvrditi dinamiku i sadržaj preventivnih pregleda za sve starosne grupe stanovništva. Predlažemo da se postojeći obavezni skrininzi (ispitivanje, testiranje) proširi i na karcinom prostate, karcinom pluća, karcinom kože, abdominalnu aneurizmu, mineralnu gustinu kostiju i depresiju.
Za ovakav rad, naučno, sistemski i iskustveno ustrojen, treba obezbediti sve neophodne preduslove u primarnoj zdravstvenoj zaštiti: organizacione, kadrovske, stručne i materijalne.
prof. dr Dragan Delić
narodni poslanik i predsednik Odbora za zdravstvo Srbija centra
