Šetnja obalom oko Starog grada na potezu od Savamale do Sportskog centra MGM (koji starosedeoci Dorćola i dalje zovu „25. maj“) otkriva prelep pogled na ušće i na ne tako lep prizor uz samu obalu. Od osam splavova na tom potezu, četiri su delom potopljene ruine.
Slika zarđalih konstrukcija, koje više vire iz vode nego što po njoj plutaju, je ono što će zapamtiti svaki turista koji odluči da prošeta tom trasom. Inače, svaki grad u Evropi, a naročito prestonice imaju jasno propisanu regulativu šta sme a šta ne sme u strogom centru grada, naročito ako je u pitanju priobalje. Da ne bude da nas je sramota samo zbog gostiju, trebalo bi da nas je sramota malo i zbog nas jer dozvoljavamo da se ovakve stvari dese.
Šta možemo da uradimo? Kome po zakonu pripadaju obale? Čija je to nadležnost?
Šta kaže zakon?
Prema Zakonu o vodama, tačnije vodnom dobru (Sl. glasnik RS“, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018) sve vode u Srbiji su „prirodno bogatstvo u svojini Republike Srbije“. To se odnosi i na vode, na vodno zemljište i na priobalno zemljište. Drugim rečima, direktnu nadležnost ima Javno preduzeće Srbijavode. Prema zakonu, država vodi računa i o uređenju i o održavanju.
Da li se pita gradska uprava?
Pita se. Postoji Javno vodoprivredno preduzeće Beogradvode u čijoj je direktnoj nadležnosti priobalje Beograda. Grad Beograd nadležan je za plovne objekte na javnom dobru – Priobalje Dunava i Save. Ovo naročito važi za splavove duž obale. Grad Beograd ubire rentu od splavova po kvadratu. Nakon potonuća splava „Fristajler“ Skupština Grada Beograda donela Odluku o postavljanju plutajućih objekata na teritoriji nadležnosti, propisala način i uslove postavljanja, obaveze korisnika i deo kontrole odredaba te odluke („Sl. list grada Beograda“, br. 84/2022).
Da li se pita Lučka kapetanija?
Pita se. Upravo je Lučka kapetanija nadležna za kontrolu splavova, ali kontrolu bezbednosti splavova vrši Republička inspekcija bezbednosti i plovidbe. Do jan. 2023. u nadležnost Lučke kapetanije upisano je 1965 plutajućih objekata. Nejasno definisanje nadležnosti između Grada i Republike ostavlja sivu zonu u kojoj cvetju korupcija i nebriga.
Na mestu gde se ukrštaju gradska i republička nadležnost lako je odgovornost prebaciti na drugog. Takvo čvorište je upravo priobalje Beograda gde se različite nadležnosti ukrštaju, zakon tumači proizvoljno, a novac buši gde burgija neće.
Da li se pitaju građani?
Beograđane po pravilu niko ništa ne pita. Oni su tu da izglasaju novi ešalon onih koji ih nakon Izbora ništa neće pitati. Međutim, postoji nadležnost svakog građanina a to je kontrola sopstvenog ponašanja. Tu dolazimo do podele na Beograđane i na „prave Beograđane“. Naime, Beograđanin je svaki stanovnik Beograda, dok je biti građanin domen vaspitanja i ponašanja. Pravi Beograđanin nije pravo stečeno rođenjem u Beogradu, nego ponašanjem prema njemu. Pravi Beograđanin je pre svega građanin koji zna da zagađivanje javnog dobra nije nešto treba zakon da proceni već vaspitanje. Pravi Beograđanin nikada neće otpadni materijal bacati u reku. Pravi Beograđanin će razumeti da to što voda nosi, negde drugde nanosi. Pravi Beograđanin vodi računa da generaciji koja dolazi primerom pokaže kako se Beograd čuva i voli.
Zaključak
Više nadležnih organa se pita, ali niko nije do kraja odgovoran. Paradigma društva koje smo stvorili. Splavovi su u nadležnosti Grada Beograda, ali do određene mere. Reke su u nadležnosti Države, ali do određene mere. Dok prebacivanje odgovrnosti dovodimo do nivoa nacionalnog sporta, građani saginju pogled jer ih je sramota. Svako finalno rešenje za uređenje splavova bude blokirano određenim nenadležnostima i na kraju se sve svodi na „ko je jači“.
Jasno je da se gradsko priobalje tretira kao građevinsko i da se konstantno vrše određeni radovi koji podrazumevaju veliku količinu otpadnog materijala, ali za početak dovoljno je da razumemo da baciti u reku ne znači rešiti problem. Problem nije samo u kompanijama – izvođačima radova već i u vlasnicima plovnih objekata koji de fakto krše zakon, ali nema ko da reaguje. Tek poneki snimak slučajnih prolaznika i viralan video na društvenim mrežama otkriju nepočinstvo i bahatost. Jedan takav primer je sugrađanin koji za svoj splav pravi izolaciju od stiropora čiji višak baca u vodu. Oko njega se na pojedinim površinama belilo kao da je sneg napadao.
Nije inicijativa za čistiji grad samo apel da đubretari češće odnose đubre, već niz promena do kojih mora doći da bi građani bili ponosni na svoj grad. Ali glavna promena je ona u nama, za to je potrebno više od dobre volje. Potrebna je svest da obale grada pripadaju svima nama i da je vođenje računa o Beogradu u nadležnosti svih nas, pa ko kako shvati.
Boris Đurić
SRCE Stari grad
