Od 15. jula svi zaposleni u obrazovanju odlaze na zasluženi letnji raspust. U narednih mesec dana nadaju se da će biti bezbedni od bijenja, prebijanja, pritisaka, administracije, nezdovoljnih roditelja, direktora, učenika, OSIM, ako se nisu drznuli da upute učenike na popravni ispit. Za ove druge, „ozloglašene“, pakao pritisaka, pokušaja podmićivanja, pretnji, tek počinje. Njihov raspust će možda trajati jedva sedam dana, posle popravnih avgustovskih ispita, pod uslovom da ih neko ne prebije.
Prethodna školska godina je bila jedna od najsurovijih i najgresivnijih prosvetarskih godina. Nastavnici su prebijani, maltretirani, napadani, osporavani na dnevnom nivou. Hodali su, šetali, vikali, protestovali, upozoravali, štrajkovali, razgovarali i? Ništa. jedno veliko ništa. Svi dočekaše letnji raspust. Jer kada počne leto, škola i obrazovanje više nisu tema. Ministarstvo prosvete sa „visoko stručnom“ ministarkom, malo je pričalo sa sindikatama, malo se naobećavalo, malo podiglo plate, malo nagradilo najbolje učenike (koji će glavom bez obzira napustiti zemlju) i malo nas podsetilo da možda imamo obrazovanje. Pre toga su krenuli sa ministarskim make up –om. U februaru u vreme tehničke vlade usvojili tri značajna pravilnika o ocenjivanju, tobože „oštro osudili“zlostavljanje nastavnika od strane učenika i roditelja i strpljivo sačekali kraj školske godine.
Do 1. septembra svi će se ohladiti i nemile događaje zaboraviti, jer prema Zakonu u osnovnoj i srednjoj školi, prestupi svih subjekata u obrazovanju se uzimaju u obzir samo u školskoj godini u kojoj su se desili. Po onoj staroj: „Samo vi ajte, a mi ćemo graktat i arlaukat“. U Srbiji su roditelji zainteresovani za obrazovanje, samo dok njihova lična deca idu u školu, deca dok se školuju, a nastavnici koji tog trenutka rade u školi. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije zainteresovano ni u jednom periodu. Oni postoji samo zbog sebe, eventualne raspodele funkcija i zbog kozmetičkih promena i blagog porasta plata prosvetnim radnicima (koje u zubima još uvek drži sposobniji roštiljdžija), a o kojima nas glasno obaveste putem medija. Obrazovanje u Srbiji nikada nije tema, sve drugo ima prioritet, zaboravljajući da sve struke koje artikulišu funkcije jedne zemlje moraju da poteknu iz obrazovanja, i pravnik i ekonomista i lekar i nastavnik, pa na kraju i političar. U Srbiji, u prostoru obrazovanja u kojem sve više privatne, kupljene, sumnjivo stečene diplome dobijaju prioritet u odnosu na stručne i posvećene stručnjake, iskreno se pitam da li će Ministarstvo nastaviti sa beskonačnim zimskim snom ili će se probuditi i konačno početi strateški da deluje, jer: „Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili”davno je rekao Dositej Obradović. Obaveza Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je da drži SUNCE UPALJENO!
dr Tatjana Marković – Topalović
narodna poslanica i predsednica RO za obrazovanje Srbija centra
