Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je projekat modernizacije saobraćaja u kome će u narednim godinama svi autoputevi u našoj zemlji biti „pametni“. Kako je objasnio, to konkretno znači da će imati mogućnost komuniciranja sa (isključivo) „pametnim vozilima“ i prenositi informacije od značaja za bezbednost u saobraćaju.

Jasno je da ulice grada više nisu u njegovoj nadležnosti (konačno) ali je kao bivši gradonačelnik ostavio za sobom skandal „kockanja“ Trga više puta, a da ne pominjemo što u praksi predstavlja ekstremno visok bezbednosni rizik od proklizavanja vozila u strogom centru Beograda čim padne kiša. Za njim su ostale i devastirane ulice, pogotovo na Dorćolu, gde vozači moraju biti posebno na oprezu da ne oštete svoje vozilo na radost vulkanizera i limara. Sada, sa pozicije nekoga ko se „brine“ o nacionalnim trasama drumskog transporta, ideja smart autoputeva prosto zvoni na uzbunu.

Naime, sva „pametna“ vozila fabrički su opremljena radarima ili LIDAR sistema koji prepoznaju saobraćaj 360 stepeni oko vozila, uključujući i pešake, prepoznaju znakove, a preko GPS sistema lako je uočiti gde su gužve. Tačnije, to što je gospodin Vesić naveo kao prednost „pametnih puteva“ već postoji.

„Narednih godina više nećete moći da vozite brže nego što je dozvoljeno, pošto će automobil čitati znake umesto vas, ako neko ne zna da ih čita, a ima i takvih“, rekao je Vesić, prenosi Danas. Čudno je kako gospodina Vesića niko nije informisao da pametni automobili već čitaju sve znakove i upozoravaju na ograničenja, ne samo na autoputevima već na svim putevima gde ti znakovi postoje. Pametni automobili na koje se ovaj projekat odnosi već sagledavaju kompletnu situaciju u saobraćaju bez obzira da li je put „pametan“ ili ne.

Doduše, zaista treba uvesti trake za bežično punjenje električnih automobila ili rešiti rasvetu solarnim panelima tamo gde struja nije dostupna, ali to je pomenuto tek kao dodatna opcija „pametnih“ autoputeva u Srbiji i pitanje je da li će biti sprovedena. Takođe, još uvek nemamo preciznu informaciju koliko će taj projekat koštati građane Srbije, kome će biti poveren za realizaciju i ko će od toga najviše profitirati.

Izuzimajući solarnu LED rasvetu i trake za punjenje el. vozila, što može da se razume kao strategijski projekat od nacionalnog značaja, ostaje pitanje: Kome su, zapravo, potrebni „pametni“ putevi, vozačima ili Vesiću? Pametnim vozilima svakako ne. Takođe, da se putevi asfaltiraju prema pravilima struke, ne bi bilo problema sa rupama i oštećenjima, bar ne toliko koliko ih ima sada, a svakako bi i duže trajali.

Imajući u vidu dosadašnji „učinak“ u karijeri gospodina Vesića, opravdana je bojazan da će „pametni“ putevi u Srbiji, pod njegovim nadzorom poslati samo kratku poruku – Sistem Error.

Boris Đurić, Srbija centar Stari grad