Svake godine, početkom septembra, decu pripremamo za novu školsku godinu. Međutim, da li smo, kao društvo, zaista spremni ili smo dozvolili da Bajka o ekonomskom tigru postane naša realnost. U bajkama uvek postoji moćni zli junak, a u ovoj bajci ih imamo više, među kojima su svakako bahati investitori koji otimaju državno zemljište na kojima podižu zgrade i poslovne prostore, te prave parkove sa veštačkim zelenilom jer, u ovoj bajci sve je veštačko! Novi Beograd je nekad bio poznat po šetalištima, širokim bulevarima i zelenim površinama. Današnji parkovi, naročito oni u blizini škola, svake godine su sve zapušteniji i zatrpani đubretom, jer kante za đubre, jednostavno, više ne postoje, čak ni u školskim dvorištima. U novobeogradskim blokovima pasarele koje povezuju zgrade su toliko zapuštene, sa ispucalim pločama, razbijenim staklima, a ograde od pasarele su išarane raznoraznim grafitima i, što je najgore od svega, postale su stecište narkomana. Takve pasarele nalaze se u Bloku 62, upravo u blizini osnovne škole, što znači da je droga, takoreći, na korak od školskog dvorišta.
Kladionice niču na svakom koraku i to u neposrednoj blizini škola. Na Novom Beogradu imamo kladionicu uz samu ogradu Studentskog grada! Velika crna zgrada koja svetli kao svemirski brod. Podseća na kuću iz bajke Ivica i Marica od čokolade i bombona u kojoj se krije veštica. Uostalom.., sve bajke nekako liče jedna na drugu.
Većina novobeogradskih škola je zapuštena. Početak školske godine je taj čarobni trenutak u Bajci o ekonomskom tigru kada se na roditeljskom sastanku roditelji dogovaraju koliko novca da se odvoji za nove table, školske klupe, klime, reoviranje toaleta, pa čak i za ubruse i tečni sapun. Naravno, tu su i đačke eksurzije koje su svake godine sve skuplje, te su pojedini roditelji prinuđeni da podižu i kredite, kako bi dete poslali na ekskurziju. Prosvetni radnici su svake godine sve više degradirani u pogledu uslova rada i zarada. Obrazovanje je ključ uspeha budućnosti jedne zemlje. Ali, u našoj bajci, to nije slučaj. U ovoj bajci aktuelna je osveta nekadašnjih loših đaka koji su danas uspešni biznismeni, ministri, i slično. Njima obrazovanje nije potrebno, budući da se ono, u ovoj bajci, lako i jeftino kupuje. Kao u bajci o Uspavanoj lepotici, akteri naše bajke, uz slogan: „Za našu decu“, začarali su veliku većinu građana slatkim snom o ekonomskom tigru, dok svoju decu, većina njih, školuje u inostranstvu.
U ovoj bajci postoji više vrsta posebnih matematika. Interesna matematika, dve crvene matematika, verovatnoća povišice penzije, sa posebnim akcentom na glasačku matematiku. Sve ove matematike, obrazovan čovek teško može da razume, zbog čega su škole i obrazovanje, u ovoj bajci, potpuno nebitni. Zaključak je da akteri naše bajke akcenat stavljaju na gradnju Expo 2027, Beograd na vodi itd; da, osim što grade, vole i da ruše, al’ isključivo Savski most, Beogradski sajam, hotel Jugoslaviju i ostale simbole Beograda. Njihova „struka“, po merilu ekonomskog tigra, odlučuje o prodaji plodne zemlje za rudnike; kupuju se Rafali i to po dupliranim cenama… Na taj način, svakog dana, u svakom pogledu, sve više „napredujemo“, gutajući parizer i paštetu.
U Bajci o ekonomskom tigru, kao našoj realnosti, postavljamo pitanja nadležnim institucijama:
Zašto roditelji plaćaju nabavke tabli, klupa, klima i druge opreme? Zašto se na Novom Beogradu ne zidaju nove škole?
Šta će se preduzeti i ko će snositi odgovornost zbog kladionica i droge u neposrednoj blizini školskog dvorišta? Zašto javne ličnosti i sportisti reklamiraju kladionice? I zašto je reklamiranje kladionica uopšte dozvoljeno?
Dragana Nikolić,
OO SRCE Novi Beograd