Nema tih mera, predstava, glumatanja koje mogu povratiti poverenje građana u Aleksandra Vučića i ovu vlast. Poverenje je složena veza, oblikovana ličnom sklonošću da verujemo, međuljudskim odnosima i prethodnim iskustvima, kao i mišljenjem o prošlim delima i donetim odlukama.
Na vlast su došli sa krilaticom „borba protiv korupcije i partokratije“ i „spasavanje Srbije od finansijskog kraha“. Rezultat? U Srbiji cveta kriminal i korupcija. Čistačica ne može da radi ako nije član SNS-a, i nema banke kod koje se nisu debelo zadužili.
Uveli su pravilo rada na određeno vreme, stvorili robovlasnički sistem poslušnika, sigurnih glasova i regruta stranke, uz radnu obavezu mitingovanja i botovanja. Stranački sistem priključili su na državu, oteli su je.
Tokom poslednjih 12 godina, jedina kvalifikacija za napredovanje bila je partijska knjižica, uz lažne diplome i doktorate, favorizovani su najgori. Aleksandar Vučić bahato se ponašao, ponižavao, igrao se sa institucijama, postavljao koga je hteo. Vojska je bila posebna igračka, a dok je naš narod na Kosovu preživljavao pakao, Vučić je pravio palačinke i pekmez za vojsku.
Precenio se Vučić, umislio je da će moći da odlučuje o zemlji, vazduhu, vodi. No, građani su rekli NE i odlučili da brane svoj opstanak i budućnost. Ni maltretiranje, hapšenja i zastrašivanja nisu umanjili njihovu odlučnost da zaštite svoja ognjišta i porodice od sopstvene vlasti.
Poverenje u Aleksandra Vučića i ovu vlast je potpuno nestalo. Ni predstave Evropske unije, Amerike, Rusije, prijatelja, neprijatelja, špijuna, stranih plaćenika, državni udari i navodni atentati ne pomažu više. Stolice na kojima je predsednik nekad sedeo su izmaknute, sada ga samo podupiru da izgleda kao da sedi – koliko dugo će to trajati, ostaje da vidimo.
Verica Milanović
narodna poslanica Srbija centra
