Novi Beograd izgrađen je omladinskim poletom, u skladu sa urbanističkim planom i rešenjima koja su dobijala nagrade i priznanja. Dok se tada poštovala struka, danas gradske vlasti netransparentno menjaju urbanističke planove. Za promene, stanovnici Novog Beograda saznaju tek kad se pojave bageri i kranovi, kao i kada se postavlja ograda za građevinsko zemljište, koje je do juče bila zelena površina i to državna.
Loša uprava, kao i bezakonje na svakom nivou, dovelo je bukvalno do raspada urbane sredine. Naselje, nekada poznato po širokim bulevarima, igralištima, šetalištima, parkovima i zelenim površinama, pretvoreno je u ambijent u kome se gužvaju zgrade i ozbiljno narušava kvalitet života stanara.
U novobeogradskim blokovima, nikle su nove zgrade koje se po stilu gradnje nikako ne uklapaju u postojeći izgled blokova. Postoji dovoljno slobodnih lokacija na Novom Beogradu na kojima mogu da se grade stambene zgrade. Zbog dobre infrastrukture i puno zelenih površina, za gradnju u blokovima očigledno postoji interes. Međutim, to je interes za bogaćenjem pojedinaca, koji je prevagnuo upravo na uštrb kvaliteta života stanara, koji je time ozbiljno degradiran.
U bloku 45, na poslovnu zgradu auto-centra, dozidana je zgrada. Bahati investitor, kome čak ni to nije bilo dosta, napravio je još jednu bočnu zgradu! Time je stanarima uskraćena dnevna svetlost a, kod budućih komšija, mogu svratiti preskakanjem terasa. Prilikom izgradnje garaža pomenute zgrade, išlo se čak toliko daleko da je pomerana i trasa toplovoda!
Ozbiljan problem predstavlja i izgradnja novih zgrada sa nedovoljnim brojem parking mesta. Parkiranje, naročito u blokovima, predstavlja takoreći nemoguću misiju, jer su blokovi trostruko opterećeni automobilma. Ovo je tema za opsežnu analizu, jer itekako ometa normalno funkcionisanje života građana.
Paradoksalno, s jedne strane se bahato gradi a, s druge strane, postojeće zgrade i infrastrukturu oko njih niko ne održava. Većina zgrada u blokovima je povezana zajedničkim plaotima ili pasarelama na nivou tzv. visokog prizemlja. Ploče, kojima su prekrivene pasarele, uništene su odavno. Ispod pasarela, na donjem nivou, nalaze se garaže i razni mračni prolazi. Parkovi između zgrada su zapušteni. U bloku 62 se urušava soliter sa 20 spratova. Zajedničke površine, parkovi, igrališta i šetališta, usled neodržavanja, vremenom propadaju.
Gradske institucije su postale servis invenstitora, a javni interes se očito ne uklapa u njihove planove. Ovo je takođe alarmantna situacija, jer nije samo narušen kvalitet stanara, več je ugrožena i njihova bezbednost. Neplanski građene zgrade, koje dodatno opterećuju vodovod, prilikom jačih kiša mogu dovesti do poplava – što se par puta i dogodilo – a o zemljotresu da i ne govorimo. Ko će odgovarati ako se desi katastrofa?
Bahatim investitorima se mora stati na put! U suprotnom, ako se ovako nastavi sa divljom gradnjom (uključujući i Savski nasip), idemo ka tome da dobijemo „napredni“ Novi Beograd na vodi. Ili pod vodom.
Dragana Nikolić, Srbija centar Novi Beograd
