Već mesec i po dana ne smiruju se protesti zaposlenih u obrazovanju. Sa druge strane kod aktuelne vlasti i Ministarstva prosvete, nastavnici nailaze na zid nerazumevanja, tišine, praznih obećanja, pasivnosti i nečinjena. U nekoj tihoj senci, ostali su čini se, zahtevi zaposlenih u predškolskom obrazovanju.
Predškolsko obrazovanje je važna karika u kompletnom obrazovno – vaspitnom procesu. Vrtić predstavlja prvu obrazovnu kariku u kojoj dete uči, razvija se, nastoji da razume sebe i svet koji ga okružuje, istražujući, proširujući područje svog socijalnog funkcionisanja, učeći se timskom radu, poštovanju drugih i adekvatnom ispoljavanju emocija. Na tom osetljivom razvojnom putu, detetu podršku pružaju svi zaposleni u sistemu predškolskog obrazovanja:vaspitači, medicinske sestre, psiholozi, pedagozi, servirke i higijeničarke. Međutim poslednjih godina postoji trend smanjenja broja vaspitača i stručnih saradnika, tako da je česta pojava da jedan vaspitač radi u grupi od 25 i 30 dece, te je onemogućen da sprovede veliki broj veoma odgovornih i složenih zadataka u radu sa decom i sa njihovim porodicama, kao i ostalim članovima tima.
„Godine uzleta“ osnovni dokument kojim se rukovode vaspitačice u preškolskom obrazovanju, podrazumeva afirmaciju profesije vaspitača kao jedinstvene profesije u odnosu na sve druge. Ona je refleksivna po svojoj suštini, zasniva se na složenim i osobenim kompetencijama. U polazištu Osnova pomenutog progama kroz teorijsko – vrednosne postulate u sagledavanju DETETA, ono se smatra bićem koje je posvećeno učenju, kreativnosti i igri. U okviru precizno definisanih ciljeva Osnova programa, potrebno je da vaspitači, stručni saradnici, stručnjaci drugih profila, i drugi praktičari imaju priliku da ispolje svoju autonomiju, kreativnost i profesionalnost kao i obavezu da proaktivno zastupaju decu i porodicu.
Nadoknada vaspitačima za takav rad je mala, ali to nije jedini razlog njihovog nezadovoljstva i sve učestalijeg napuštanja rada u vrtiću. Postoje drugi i mnogo značajniji razlozi o kojima se u javnosti malo govori, a na koje RO za obrazovanje Srbija centra želi da skrene pažnju. Naime, postoji tendencija za ukidanjem radnih mesta servirki i spremačica u vrtićima, ali i namera za značajnim smanjenjem broja zaposlenih medicinskih sestara na preventivi, kao i stručnih saradnika (psihologa, logopeda).
Koje će posledice ovo imati na rad samih vaspitača?
Vaspitači ce obavljati poslove serviranja obroka, pripreme užina (čišćenje jabuka, na primer), brisanja stolova posle obroka, čišćenja vrtića tokom dana, jer će agencije za čisćenje angažovane preko tendera dolaziti u vrtić posle 18 casova. Poznato je da u vrtićima borave deca već od uzrasta beba te se vrtići prljaju tokom čitavog dana, tako da će vaspitači neprestano čistiti vrtić, servirati hranu i istovremeno brinuti o bezbednosti dece, i sprovoditi sa njima vaspitno -obrazovne aktivnosti. Takođe smanjivanjem broja medicinskih sestara i psihologa, vaspitači će proći kratke obuke kako da se ponašaju sa decom koja dobiju epi napad, sa autističnom decom, dijabeticarama. Već sada mnogi vaspitači trpe pritisak od strane rukovodilaca ustanova da moraju da obavljaju sve ove dodatne poslove što je jedan od razloga čestih bolovanja ili otkaza zaposlenih.
Resorni odbor za obrazovanje Srbija centra poziva nadležne da hitno reaguju i prestanu sa smanjenjem broja zaposlenih u vrtićima. Potrebno je povećati broj stručnih saradnika i medicinskih sestara, bez ukidanja radnih mesta servirki i higijeničarki, kako bi vrtići ostali sigurno i podsticajno okruženje za razvoj dece.
RO za obrazovanje SRCE
