Dana 11. novembra 1918. u malom francuskom mestu Kompjenj (Compiègneu), potpisano je primirje između sila Antante sa jedne i Nemačke i Austrougarske sa druge strane, čime je formalno okončan Prvi svetski, tzv. Veliki rat. U slavu tog događaja, ovaj dan se obeležava kao Dan primirja, kako se naziva u Francuskoj, Dan sećanja u zemljama Komonvelta ili Dan veterana u SAD.
Srbija je iz ovog rata izašla kao pobednica uprkos tome što je nakon okupacije, bila primorana da se njena vojska, vrhovna komanda, kralj, vlada, Narodna skupština, većina političkih prvaka , profesora univerziteta i veliki broj prognanih civila povuče preko Albanije u Grčku. Nakon svih stradanja i gubitaka koje je podnela, Srbija je na ostrvu Krf, obnovila snage i krenula u herojski proboj Solunskog fronta i pobedila neprijatelja. Uprkos gubitku od preko 1.200.000 ljudi, ili oko 28 odsto od tada celokupnog stanovništva, državno vođstvo je hrabro krenulo napred u obnovu zemlje, nikad ne ističući svoje zasluge i podvige, već naprotiv žrtve koje su to podnele.
Ostalo je zapisano da su srpski vojnici i generali bili, od strane savezničkih, ali i neprijateljskih oficira, smatrani za “veoma herojski narod, pun časti i ponosa, narod velike i sjajne budućnosti”- kako je isticao nemački feldmaršal fon Mekenzen.
Danas, međutim, posle više od sto godina, Srbiju i srpski narod u svetu ne predstavlja hrabar i ponosan vođa, već naprotiv jedan nadmeni i samožaljivi demagog, koji sve izazove sa kojima se susreće i sve upućene kritike objašnjava samo i jedino napadom na njega samog. Kao čovek, uživa u svom samoreklamerstvu, u ulizištvu svojih bezličnih poslušnika i hvalospevima kontrolisanih medija. Kao državnik, uživa u laskanjima gostiju iz inostranstva, kojima za to plaća ustupanjem dela državne teritorije, poklanjanjem aerodroma, rudnika, vrednih istorijskih bogatstava zemlje, pretplaćivanjem izgradnje puteva i pruga.
Nedavna parodična izjava jedne Nemice fon der Lajen, u kojoj ga hrabri da ostane na zacrtanom putu lidera političkog i ekonomskog napretka zemlje i regiona, uzburkala je njegovu maštu i osećaj veličine, a izjava je imala smisao samo da omogući uzimanje minerala koji je potreban industiji njene zemlje.
Ipak vrhunac svoje amoralnosti i beščašća pokazao je nakon skorašnje tragedije u Novom Sadu, koja je direktna posledica njegove nesposobnosti i korumpiranosti kada je opravdani gnev i protest hiljada građana zbog tragične smrti 14 ljudi nazvao napadom na sebe, a umesto pijeteta prema preminulima pred članovima njegove kamarile ožalio je nekoliko polomljenih prozora na njihovim prostorijama.
Svi mi zajedno, kao pravedan i ponosni narod, posle herojskih vladara i pobednika u Svetskim ratovima, nismo zaslužili da nam se na čelu danas nalazi samoljubivi i arogantni egocentrik.
Nekada su naš narod i njegove predstavnike zapadni saveznici, ali i protivnici, cenili zbog herojskog držanja, junaštva i dostojanstva, a danas se hvali “hrabrost” u krađi izbora, spremnost na prodaju zemlje i korumpiranost. Prethodni su se hrabro suprotstavili velikima i izazvali rat, ovaj im danas samo ponizno ugađa i “radi stvar”.
Do kada će biti tako zavisi od nas. Srećan praznik!
Srđan Radaković, Srbija centar
