Povodom sramnog snimka ministra kulture Nikole Selakovića, snimljenog dok su radnici u kulturi protestovali ispred zgrade Ministarstva kulture, a potom objavljenog na platformi Instagram, ističemo da je u snimku ministar Selaković izneo više netačnih ili tendenciozno prezentovanih činjenica.
Naime, Selaković je uporedio bruto iznose budžeta za kulturu iz 2012. godine sa budžetom koji je planiran za 2025. godinu, potpuno zaobilazeći činjenicu da je tokom prethodnih nekoliko godina galopirajuća inflacija pod naprednjačkom vlašću, devalvirala vrednost dinara, pri čemu su sva dobra i usluge višestruko poskupele. Kada bi se uporedili iznosi i troškovi prilagođeni inflaciji, dobila bi se sasvim drugačija, realna slika, a to je da naprednjačkoj vlasti kultura i dalje zauzima poslednje mesto u njihovim interesima. Očigledno, Instagram Ministru Selakoviću je potrebno da iznosi poznate neistine, kao potvrdu odbrane načela da kultura nije zapostavljena u Srbiji. Međutim, prava istina je u tome što se za vreme ove vlasti, izdvajanja za kulturu permanentno smanjuju iz godine u godinu. Verovatno je razlog tome da nosiocima vlasti kultura uopšte nije potrebna i samo predstavlja uzaludno trošenje novca.
Pored toga, uprkos najavljenom povećanju budžeta za kulturu, taj budžet je i dalje među najnižima u Evropi. Nijedne godine (2012-2014) u periodu SNS-SPS vlasti, ukupno izdvajanje za Ministarstvo kulture i sve oblike delatnosti u njegovom domenu, nije prešlo 1 odsto državnog budžeta. Konkretno, u 2025. godini, uprkos nominalnom povećanju, budžet Ministarstva kulture iznosi svega 0,68 odsto ukupnog državnog budžeta. Od toga, gotovo 65 odsto je odvojeno za finansiranje ustanova kulture, a svega 35 odsto za sve ostale aktivnosti. Ovako minijaturan budžet (daleko ispod EU standarda od 3 odsto), nedovoljan je da omogući nezavisnom kulturnom sektoru redovan i neometan rad.
Ovome treba dodati okolnost da su rezultati prošlogodišnjih konkursa Ministarstva kulture za projekte u kulturi objavljeni sa više meseci kašnjenja u odnosu na zakonom propisan rok od 2 meseca po završetku konkursa. Potom su i potpisivanja ugovora kasnila, tako da su mnogi projekti koji su bili planirani za prvih devet meseci godine morali da budu realizovani u poslednja tri meseca (oktobar, novembar i decembar 2024). Ovo je dovelo do velikih problema u organizaciji kulturnih događaja, jer se veoma mali broj festivala i manifestacija održalo u prvoj polovini godine. Usled ove ”sabijenosti” kulturnih manifestacija u poslednja tri meseca, do čega je došlo usled kašnjenja realizacije konkursa od strane Ministarstva kulture, zainteresovana publika nije mogla da stigne da isprati sve događaje. To je dovelo do manje posećenosti događaja, slabije prodaje karata i manjih prihoda za organizatore.
Rad nezavisnih organizacija u kulturi višestruko je otežan time što ne mogu da planiraju svoje aktivnosti makar godinu dana unapred, jer nikada ne znaju kolikim će budžetom da raspolažu i koliko će da kasni potpisivanje ugovora i uplata sredstava. Treba istaći da ovako haotičan rad Ministarstva kulture dovodi u problem i same službenike Ministarstva, jer ih kašnjenje realizacije konkursa dovodi u situaciju da u drugoj polovini godine moraju da izrade sva rešenja, ugovore i izveštaje o realizovanim projektima.
Takođe, u 2025. godini, Ministarstvo kulture će da napravi još jedan problem izdavačkim kućama, jer je ministar Selaković zabranio da se otkupljuju knjige štampane na latinici (iako je to i dalje jedno od dva zvanična pisma u Republici Srbiji). Ovo stvara veliki problem brojnim malim i srednjim izdavačkim kućama, čija uprava nije bila unapred informisana da će biti doneta ovakva odluka, Zbog toga su sada sprečeni da konkurišu sa izdanjima štampanim na latinici – iako mnogima od njih goli opstanak upravo zavisi od otkupa knjiga za biblioteke po Srbiji. Time se ove izdavačke kuće dovode u neravnopravan položaj i ugrožava im se dalje poslovanje.
Sve ove činjenice ukazuju da je aktuelni Instagram ministar Selaković zalutao u resor kulture. Njegovo nepoznavanje materije dovodi do opšteg srozavanja kulturnog života u Srbiji, a njegovo navođenje neistina, čitanih sa panela pored kamere, ukazuje na tendenciju pukog održavanja vlasti, bez ikakvog interesa za kulturnu delatnost u državi.
