Prof. dr Dragan Delić, narodni poslanik i potpredsednik Srbija centra, izjavio je, u autorskom tekstu u Politici, da ostaje nejasno zašto prisutni lekari, nastavnici Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nisu primenili postojeće zakonske mogućnosti, svoje iskustvo i znanje, autoritet i integritet rukovodioca zdravstvene ustanove prilikom neprimerog ulaska predsednika Aleksandra Vučića u jedinicu intenzivne nege u kojoj su se lečile žrtve požara u Kočanima.
Tekst prenosimo u celini:
Bolničke infekcije od teorije do prakse
Zdravstveni radnici, pre svega lekari, imaju apsolutnu obavezu čuvanja ljudskog života i zdravlja, poštujući osnovno načelo medicinske etike i lečenja – primarno ne naškoditi/ ne nauditi bolesniku (lat. primum non nocere). Ovaj temeljni princip, sa visokim stručnim i etičkim pokrićem, iznet još u Hipokratovoj zakletvi ( 4. vek p.n.e.), realno ugrožavaju i dovode u pitanje tzv. bolničke ( intrahospitalne, nozokomijalne) infekcije.
Naime, reč je o infekciji koja nastaje nakon 48 sati po prijemu u bolnicu, a nije postojala, niti bila u fazi inkubacije u momentu prijema. Učestalost bolničkih infekcija (BI), u najboljim svetskim bolnicama, kreće se od pet do 10 odsto kod hospitalizovanih bolesnika. Publikovane studije prevalencije BI u našoj sredini ukazuju da se ona kreće od 5,5 do 15 odsto. Učestalost zavisi od brojnih faktora: profila bolnice, imunološkog stanja bolesnika, bolničke higijene, obučenosti personala, usvojene ili neusvojene doktrine primene antibiotika u preventivne ili kurativne svrhe, edukacije stanovništva … Jedno je potpuno jasno- pojava BI komplikuje tok i ishod osnovnog oboljenja, povećava smrtnost i učestalost posledičnih stanja ( sekvela), produžava vreme lečenja i značajno povećava materijalne troškove. Primera radi, u Zapadnoj Evropi skoro 40.000,a u SAD oko 100.000 bolesnika premine zbog BI na godišnjem nivou.
Izazivači BI mogu biti skoro svi nama poznati mikroorganizmi koji pripadaju bakterijama, virusima, gljivicama ili parazitima.Uprkos lečenju, neke npr.gljivične infekcije donose smrtnost od 75 odsto.Poseban medicinski problem je česta neosetljivost (rezistencija) bolničkih sojeva bakterija na gotovo sve nama dostupne antibiotike.
Prema svom poreklu, BI mogu biti endogene (npr. infekcije izazvane mikroflorom samog bolesnika ili reaktivacijom hroničnih, latentnih virusnih infekcija) ili egzogene, uzrokovane mikroorganizmima iz bolničke sredine: drugi bolesnici, zdravstveni radnici, bolnički personal, posetioci, bolnički prostor, medicinski instrumenti i oprema, itd. Posebno povišen rizik od BI donose urinarni i centralni venski kateteri (CVK). Tako je, na primer, dokazano da se, na dnevnom novou, kod dva do 30 bolesnika od 1.000 praćenih bolesnika sa CVK razvije infekcija , sa smrtnošću od 12 do 25 odsto. Hospitalizacija se produžuje do sedam dana, a samo lečenje košta preko 56 hiljada američkih dolara. Posle jednomesečnog nošenja urinarnog katetera svi bolesnici imaju urinarnu infekciju.
Posebno osetljive grupe bolesnika koje, po pravilu, imaju teži klinički tok i neizvesniji ishod BI su: nedonoščad, odojčad i osobe starije od 60 godina, bolesnici sa složenim hirurškim intervencijama, bolesnici u odeljenjima intezivne nege, bolesnici sa oslabljenim humoralnim imunitetom ( npr. mijelom, nefrotski sindrom, agamaglobulinemija, uzimanje imunosupresivne terapije) i bolesnici sa oslabljenim ćelijskim imuniteteom ( npr. leukoze, HIV infekcija, maligni tumori, imunosupresivna terapija).
Dosadašnja medicinska saznanja argumentovano dokazuju da nema bolnica bez BI. Međutim, dobro organizovani i sprovedeni programi prevencije BI, mogu značajno redukovati (za jednu trećinu) njihovu učestalost. Zato u svakoj bolničkoj sredini postoji komisija sa sprečavanje BI, koju čine direktor ili njegovog zamenik, glavna medicinska sestra, epidemiolog, mikrobiolog, infektolog, itd.
Njihov timski rad ima za cilj kontinuirani nadzor nad bolesnicima, medicinskim radnicima, posetiocima, bolničkom sredinom, sterilnošću instrumenata, rastvora za medicinsku upotrebu i dr., s jedne strane, uz permanentnu kontrolu sprovođenja svih poznatih mera sprečavanja prenošenja potencijalnih uzročnika BI, s druge strane. Zato je usvajanje i poštovanje vodiča, od presudnog značaja, za prevenciju i kontrolu BI.
U tekućem vremenu, savremena medicina, i zbog rizika od BI, pomera svoje težište rada ka kućnom lečenju, ambulantnom radu i dnevnoj bolnici. Ukoliko je hospitalizacija neophodna, onda se ona znanjem, novim tehnologijama i dobrom organizacijom rada skraćuje što je moguće više.
Davno usvojivši gore navedene činjenice, u najmanju ruku, ostao sam zatečen i zaprepašćen ulaskom predsednika Republike Srbije u pratnji ministra zdravlja i s brojnim TV ekipama u jedinicu intezivne nege Urgentnog centra Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) 17. marta 2025.godine. Laici nemaju šta da traže u intezivnoj nezi, makar bili u skafanderima. Ovim je bačena senka na humanu i stručno utemeljenu akciju pružanja kvalitetne, efikasne i bezbedne medicinske pomoći bolesnicima iz Kočana ( Severna Makedonija) s teškim, opasnim po život opekotinama. Naime, zdrava koža koja luči masne kiseline, uz prisustvo brojnih saprofitnih ( „dobroćudnih“) bakterija, je prirodna i efikasna prepreka za patogene bakterije. Kod bolesnika sa termički oštećenom kožom, uz pad imunološkog odgovora zbog obimnih opekotina i stresa, naprosto su otvarena vrata za multirezistentne bakterije sa sledstvenom teškom kliničkom slikom i mogućim letalnim ishodom. S druge strane, svako od nas „nosi“ oko 100 triliona mikroorganizama, a neki su i kliconoše s patogenim bakterijama koje, najčešće, kapljičnim putem „seju“ oko sebe. Jednostavno, ugroziti život teškim bolesnicima dodirom ili govorom bez maske zbog političke promocije je egoistično i nehumano. Tim više što naš predsednik hronično praktikuje, uz pratnju novinara i kamermana, posete najtežim bolesnicima uporno kršeći protivepidemijske mere. Setimo se samo posete dečijem hematološkom odeljenju.
Ovim činom je prekršen Zakon o zdravstvenoj zaštiti RS ( član 15, stav 1) i Zakon o pravima pacijenata RS ( članovi 10 i 21). Ulaskom brojnih TV ekipa i laika u bolesničku sobu, kao i pristupom temperaturnoj listi bolesnika, prekršeno je i pravo na privatnost bolesnika (član 14). Ovim činom prekršena je i odluka Centralne komisije za bolničke infekcije UKCS, od 13. januara 2025.godine, o zabrani poseta hospitalizovanim bolesnicima u cilju prevencije i kontrole širenja respiratornih infekcija.
Ostaje nejasno zašto prisutni lekari, nastavnici Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nisu primenili postojeće zakonske mogućnosti, svoje iskustvo i znanje, autoritet i integritet rukovodioca zdravstvene ustanove. Ostaje nejasno zašto su prisutni lekari prekršili Hipokratovu zakletvu i Kodeks medicinske etike Lekarske komore Srbije. Teoretski gledano, zabranu ulaska laicima u odeljenje intezivne nege mogla je da iskaže i realizuje i glavna medicinska sestra.
Posle svega, ostaje nejasno i zašto se nisu oglasile nadležne institucije: Institut za javno zdravlje Republike Srbije, Lekarska komora Srbije, epidemiološka sekcija Srpskog lekarskog društva, Zdravstveni savet Srbije, Centralna komisija za bolničke infekcije UKCS, Etičkog odbora UKCS itd. Zašto su svi u „zaveri ćutanja“?
I šta sada? U našim životima, nažalost, drama dramu sustiže i prestiže, tragedija tragediju, nesreća nesreću, afera aferu. I što je najgore, repertoar, domet i, eventualni, kraj ovom životnom kolopletu i političkom marifetluku je nemoguće sagledati. Na kraju krajeva „ sve će to prekriti sneg, ruzmarin i šaš“. A zaborav je svojevrsno ubistvo istine i cementiranje postojeće neprihvatljive prakse gaženja struke i etike.
Predsednik Odbora za zdravlje Srbija centar
