Juče je u Srbiji obeležen Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja. Statistika je poražavajuća. U proteklih 14 godina u Srbiji je više od 430 žena ubijeno u porodičnom nasilju, dok je od početka godine ubijeno njih 8. Ovakvi podaci ne samo da opominju, već i stvaraju obavezu preuzimanja odgovornosti od strane društva, sagledavanje propusta i izostanka prevencije kao i obavezu osvešćivanja i emancipacije žena. Pre svega stvaranja bezbednog okruženja za sve žene.
Iako sistem zaštite žena od nasilja postoji, on niti je dovoljno dobar, a još manje funkcioniše. Kapaciteti institucija u sistemu zaštite su vrlo limitirani i neophodno je raditi na njihovom jačanju. Delovanje u zakonskim okvirima gotovo uvek se svodi na zabranu prilaska. Ako imamo u vidu da je porodični dom najnesigurnije mesto za ženu, jer većinu slučajeva ubistava žena i nasilja počine njihovi partneri, shvatićemo da je podizanje svesti o neophodnosti prijavljivanja nasilja jedan od najvažnijih zadataka ovog društva. Tim ženama je, takođe, neophodno pružiti i psihološku i materijalnu podršku.
Na stubu srama će ostati zapisano da je Grad Leskovac prošle godine zabranio isticanje spiska žena ubijenih u femicidu. Članice udruženja „Žene za mir“ bile su prinuđene da sa javne površine, ispred prostorija SNS, uklone „Instalaciju tišine“ sa imenima preko 400 žena koje su u Srbiji stradale u femcidu. Na tom spisku je bilo imena žena iz Jablaničkog okruga – njih 12. Kako razvijati svest, emancipovati žene, osnaživati ih, a zločine prevenirati, ako je stav Grada o femicidu ovakav? Sa druge strane, odobravaju se projekti i dodeljuju sredstva takozvanoj SOS kancelariji na čijem je čelu Miodrag Stanković, čovek koji je dva puta osuđivan za nasilje u porodici.
Paradoksalno, zar ne? Svesni smo postojanja patrijarhalnih modela u našem društvu i posledičnog rodno zasnovanog nasilja. Stoga moramo biti još svesniji potrebe rušenja mitova da su žene vlasništvo muškaraca. Neophodno je kroz institucije, kulturu, obrazovanje i medije podići javnu svest o uzrocima i posledicama femicida. Važno je kompleksno sagledavanje porodičnog nasilja i rada na prevenciji jer se nijedna institucija sama ne može boriti protiv tako složenog problema.
Podsećamo da u Srbiji postoji broj telefona na koji se svakodnevno može prijaviti nasilje u porodici. Postoji i ženski SOS telefon, kao i besplatna pravna i psihološka podrška koje se mogu potražiti i anonimno.
📌Prijava nasilja u porodici 0800/100-600
📌SOS ženski telefon 0800/100-007
📌Besplatna pravna podrška 011 2656 178
Forum žena GrO Srbija centar SRCE Leskovac
