Najnovija informacija da je Evropska komisija svrstala projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto na listu strateških projekata van zemalja Evropske unije ponovo je u prvi plan istakla svu bezprizornost domaće vlasti i stranih neokolonijalista.
Prosto je nezamislivo da nam se slika istočne Srbije prelije i na njen zapadni i centralni deo. Greh istočnosrpskih rudnika je nešto manji i proističe iz činjenice demografskog pada broja stanovnika koji su se raselili i pre invazije Zi Đina tražeći izvesniju „koru hleba“. Pošast potencijalnih rudnika u dolini Jadra, okolini Kosjerića, Pranjana, Rekovca, Dobrinje, okolini Jagodine znatno je veća imajući u vidu da je naseljena i da je stanovništvo orijentisano na opstanak gazdinstava i intenzivnu poljoprivredu. Prihvatanje rudnika na ovim prostorima bi praktično značilo da svesno postajemo „pokusni kunići“ gde će se po prvi put odvijati rudarenje litijuma i bora u gusto naseljenoj ljudskoj zajednici. Ovaj čin ne samo da bi ugrozio sadašnju generaciju nego bi urušio potencijalni kvalitetan život nekoliko stotina godina unapred.
Podsetićemo na istraživanje koje je sproveo beogradski Ekonomski fakultet gde se pokazalo da bi profit za običnog stanovnika iznosio 2,6 eura, a eksploatacioni vek rudnika 50-ak godina. Šta i gde posle toga? Dalje, svima nam je jasno da u ovom trenutku kada je država devastirana, a vlast u ćorsokak, može da se povuče poslednji očajnički potez davljenika, a to je da se bukvalno bud zašto razbaštini ono malo prirodnih resursa što nam je preostalo u vlasništvu.
Potpuno svesni pogubnosti ulaska u takav projekat, a imajući u vidu i značajno podignutu svest i patriotizam lokalnog stanovništva, odlučno kažemo – nećete kopati. Postavljamo pitanje ko i u čije ime može prodavati nacionalne resurse i narušavati životnu sredinu za još koji dan ili mesec vlasti pozivajući se na Arhusku konvenciju, član Ustava 74, Zakona o privatnom vlasništvu?
