Ovoj neoradikalskoj, nenarodnoj i duboko antisrpskoj vlasti nište nije sveto, ništa nije nedodirljivo, niko nije zaštićen od neistina do blasfemije…ni srpska mladost, ni srpska budućnost, ni najumniji univerzitetski profesori, ni pripadnici najhumanije profesije-lekari, ni slobodnomisleći građani. Tokom izmišljene i samoprodukovane „obojene revolucije“, najgori među nama, bez dana radnog iskustva, političari po profesiji, huškaju i podstiču, što pretnjama, što lažima, pripadnike aparata prisile da brutalno nasrću na svoj narod i mladost. „Narodna“ policija, plaćena od tog naroda, maltretira, prebija, privodi i hapsi slobodarsku, hrabru i kreativnu mladost zajedno sa njihovim profesorima.
Policija očito ne može, ili ne želi da shvati, da oni ne štite državu Srbiju već korumpiranu i kriminalizovanu vlast. Srbija je očito zemlja čuda i apsurda, jer policija umesto da privode pravdi te kriminalce i korumpirane političare, oni prebijaju mladost koja želi da im pomogne u obavljanju njihove zakonske obaveze. U Zakonu o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018), u članu 17. jasno se ističe i naglašava: „Saradnja sa građanima koji pruže pomoć Ministarstvu“.
Zato ne čudi podatak da je tokom 2024. godine za 17 odsto povećan broj pritužbi građana na rad policije. „Naša“ policija, dobro opremljena i plaćena, zaboravila je Zakon o policiji, član 30: „ Policijski poslovi se obavljaju u cilju ostvarivanja bezbednosne zaštite života, prava i sloboda građana, zaštite imovine, kao i podrške vladavini prava“. U Zakonu se nigde ne spominju zaštita vlasti i vladajuće partije, na šta se svodi celokupna aktivnost „naše“ policije.
Zbog svega ovoga, ne treba očekivati preumljenje u redovima „naše“ policije. Tradicija govori da se sile prinude i tlačenje naroda u Srbiji priklanjaju pobednicima kada je sve gotovo, tako je bilo i 5. oktobra 2000. godine.Nevolja je u tome,što je srpski narod, kao „najstariji narod na planeti“, sklon zaboravu. A zaborav se, gotovo uvek, svodi na ubistvo istine.
Zato nema zaborava i praštanja, ukoliko želimo bolju budućnost za našu decu, i decu naše dece.
Prof. dr Dragan Delić
