Bolnički kapaciteti posvećeni palijativnom lečenju bolesnika u terminalnom (završnom, neizlečivom) stadijumu bolesti, pružaju neophodnu sigurnost bolesnicima u rešavanju ili ublaženju fizičkog i psihičkog bola ili, šire gledano, njihove sveukupne patnje.
U svetu je prihvaćen normativ da je na milion stanovnika potrebno 80 kreveta za palijativnu negu. Procenjuje se da oko 16 000 bolesnika u našoj sredini, na godišnjem nivou, zahteva palijativnu negu.
Pozitivna je odluke Ministarstva zdravlja Republike Srbije da se, posle nerazumnog čekanja od tri godine, „Kovid bolnica“ u Batajnici uključi u pružanje zdravstvenih usluga, između ostalog i za bolesnike kojima je potrebno palijativno lečenje. Ovo rešenje, po meni, može biti samo privremeno/ palijativno jer ne ispunjava neophodne uslove za palijativnu negu: dostupnost (blizinu) za porodice bolesnika i timove koji učestvuju u palijativnom zbrinjavanju, kao i odsustvo jednokrevetnih soba sa pratećim sadržajima. Neprihvatljivo je da bolesnici, u zajedničkim sobama, budu svedoci tuđih patnji i umiranja.Takođe, neprihvatljivo da se dužina njihovog boravka unapred, uniformno i administrativno odredi.
Svetska iskustva govore da bolnički kapaciteti za palijativnu negu moraju biti brojniji, manji i bliži porodicama korisnika. Drugo, treba znati da palijativno zbrinjavanje osiguravaju/sprovode interdisciplinarni timovi koje čine, pre svega, edukovane i obučene medicinske sestre i tehničari, antesteziolozi, internisti, farmaceuti, fizioterapeuti, radni terapeuti, socijalni radnici, sveštena lica, volonteri i, što je najvažnije, članovi porodica. Stručno gledano, nema utemeljenja da Centar za palijativnu negu bude u sastavu klinike za plućne bolesti.
Zbog značajne razilike u palijativnom zbrinjavanju odraslih i dece, potrebno je formirati posebne multidisciplinarne timove za zbrinjavanje dece.
Zato u Srbiji treba iskoristiti (renovirati, opremiti i dovesti u funkciju) brojne, slabo ili neiskorišćene, bolničke kapacitete. Jedno od mogućih rešenja, posle izgradnje nove Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije je renoviranje dve postojeće zgrade klinike i njihovo dovođenje u funkciju palijativne nege. Ovo rešenje, koje obezbeđuje veliki broj jednokrevetnih soba i blizinu porodicama i (ne)medicinskim timovima, usvojili su, na pismeni predlog i obrazloženje stručnog kolegijuma Infektivne klinike KCS, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Institut za javno zdravlje „Batut“ daleke 2014. godine.
Prof. dr Dragan Delić, član Predsedništva i predsednik Odbora za zdravstvo Srbija centra (SRCE)
