Na jučerašnjoj konferenciji za novinare sa direktorima i načelnicima lokalne samouprave, koja je više ličila na simulaciju demokratije, cilj je bio jasan: prebaciti fokus sa posrnuća vlasti i činjenice da su mnogi bivši ministri i sadašnji funkcioneri SNS-a pod istragom, a neki i u istražnom zatvoru. Na konferenciji se čulo mnogo pitanja, ali i odgovora koji vređaju zdrav razum.
Najzanimljiviji, ili možda „najnespretniji“, bio je direktor bolnice Nebojša Dimitrijević, mada se niko od prisutnih koji su pokušavali da opravdaju svoje saučesništvo u, kako se sumnja, državnom kriminalu, nije proslavio.
Ono što nas je posebno zaintrigiralo u odgovorima direktora bolnice jeste njegova rečenica:
“Iskreno, da sam se ja lično pitao, njih 60% ne bih zaposlio, ali se ja nisam pitao.“
Zašto? To direktor Nebojša Dimitrijević mora da objasni.
Ti ljudi su rizikovali svoje živote i radili u vanrednom stanju, kada je zdravstveni sistem bio u totalnom kolapsu i preopterećenju. Radili su danonoćno i spašavali živote.
Da ipak nije problem u nečem drugom?
Možda u tome zato što su ti zdravstveni radnici dobili posao, a da nisu morali da ga plate ili da traže vezu?
Ili je problem što je takvim radnicima nemoguće manipulisati jer su zaposleni po zakonu?
Ili je, možda, problem što regularno zaposleni ne moraju da dokazuju lojalnost botovanjem i povlačenjem po raznim SNS mitinzima širom Srbije?
Da nisu to pravi razlozi za izjavu “… da sam se ja pitao, 60% njih ne bih zaposlio“?
Sa druge strane, postavljeno je i pitanje o prekvalifikantima, za koje je sam Dimitrijević u jednom od prethodnih intervjua nedvosmisleno rekao da je njihova stručnost upitna. Što i jeste.
Ali zato njihova podobnost, očigledno, nije.
Navikli smo na spinove SNS kadrova, pa nam je zato i ovaj pokušaj Dimitrijevića da obesmisli pitanje o diplomama “iz Bobišta i Lebana“ zapao za oko.
Dimitrijević dobro zna da u Bobištu i Lebanu postoje isturena odeljenja medicinske škole iz Novog Sada, s tim što na diplomama ne piše da su iz Bobišta, nego iz Novog Sada, naravno.
Znači, čuo je, zna… samo se pravi lud.
Takođe, na diplomama stoji da li je učenik pohađao nastavu redovno ili vanredno, odnosno da li je u pitanju prekvalifikacija. Građani koji su postavili ovo pitanje hteli su da znaju zašto prekvalifikanti imaju prednost u odnosu na učenike koji redovno završe školu i koji su, bez sumnje, stručniji od njih.
Odgovor na ovo pitanje usko je povezan sa prethodnom odgovorom i konstatacijom.
Dakle, u zdravstvenom sistemu (bolnica, dom zdravlja) zapošljavaju se podobni, poslušni i lojalni. Naravno, i oni koji plate, a zna se i kome se plaća i kolike su tarife.
Ni veza ne pomaže ako kandidati nisu spremni da ih vode po sramnim SNS mitinzima i da botuju za vladajući režim.
Direktoru, dakle, smeta onih 60% radnika zaposlenih po zakonu tokom pandemije, kojima ne može da manipuliše, pa ih zato neprestano premeštaju i maltretiraju (sa odeljenja na odeljenje). Ali, eto, za isturena odeljenja u Bobištu i Lebanu „nije čuo“.
Na kraju, možemo samo da konstatujemo: za redovne i dobre učenike posla nema, a za prekvalifikante ima.
Jednima je kvalifikacija stručnost, a drugima lojalnost i partijska pripadnost.
Sve dok je tako, Leskovčani će bolničku pomoć sve češće tražiti u Nišu i Beogradu, jer u Leskovcu uskoro neće imati ko da ih leči.
Gradski odbor stranke Srbija centar SRCE Leskovac
