Na svečanosti uručenja ugovora o radu zdravstvenim radnicima, povratnicima iz inostranstva, 12. septembra 2025. godine, predsednik Republike Srbije Alaksandar Vučić saopštio je jednu esktremno negativnu i uznemirujuću informaciju, da su „neki lekari pravili razlike među pacijentima zbog njihove političke opredeljenosti“. I to mu nije bilo dovoljno, nego je i dodao „da se 99 odsto srpskih lekara ponaša normalno“. To u prevodu znači, da se u Srbiji oko 360 lekara sa licencom ponaša nenormalno. I šta sada?
Moja kritička upitanost i prateća osvešćenost obraća se prvo Lekarskoj komori Srbije. Da li su upućeni ili obavešteni da je politička opredeljenost nekih lekara uticala na njihovu posvećenost bolesnicima? Da li su u pismenoj formi tražili od predsednika Republike konkretne činjenice koje potvrđuju i utemeljuju njegovo izjavu o nenormalnom (neetičkom) ponašanju lekara? Da li su pokrenuli istražne radnje i proceduru disciplinske odgovornosti, pred Sudom časti (Statut LKS, član 195), tih i takvih lekara? Pri tome, eventualna pasivnost, ravnodušnosti i eskapizam LKS, po ovom pitanju, ne bi izražavali njenu (zakonsku) odgovornost, neutralnost i mudrost, već lojalnost ovoj vlasti kao načinu egzistiranja ucenjenih ljudi.
Moja kritička upitanost i prateće osvešćenost obraća se i predsedniku Vlade, lekaru i profesoru Medicinskog fakulteta: da li je bar pokazao zainteresovanost, u vidu saopštenja, za ovako grubo kršenje etičkih normi i nenormalnog ponašanja oko 360 lekara u Srbiji, kako tvrdi predsednik?
Međutim, mene muči jedna stara istina: čovek što manje zna lakše iznosi apodiktičke sudove i teške ocene. Šta ako predsednik Republike ne govori istinu, ako je ovo ponovo posrnuće odgovorne reči koje njega hronično prati kao loš sluga? Šta ako je dobio pogrešne informacije od brojnih klimoglavaca bez integriteta? Da li će snositi političku odgovornost za neistine ili ćemo nastaviti praksu zaborava, pokrivanja jedne afere drugom aferom. Međutim, ova izjava predsednika ne sme da se zaboravi, jer zadire u temelj (srž) zdravstvenog sistema Srbije. I drugo, podjednako važno: zaborav je, najčešće, svojevrsno ubistvo istine i pravde.
Poštovani lekari, da bi sačuvali našu profesiju, koja „najbliže pristupa bogovima pomažući ljudima“, kako je zapisao Ciceron, neophodno je naše buđenje, samoosvešćivanje, preumljenje, samopoštovanje i suprostavljanje neznanju, neistinama i blasfemiji. Budimo mi proaktivna, kreativna i humana elita Srbije, a ne džak za udaranje ili dežurni krivci.
Poštovani nastavnici saradnici, ne dozvolite urušavanje našeg Medicinskog fakulteta u Beogradu (Alme mater) kojeg smo znanjem, samopregorom i akademskom čestitošću stvarali i razvijali duže od jednog veka.
prof. dr Dragan Delić
član Predsedništva i predsednik Odbora za zdravlje Srbije centra ( SRCE)
