Uređene, normalne države svoju energetiku i svoju energetsku bezbednost planiraju za decenije unapred, njihove strategije energetike uspostavljaju i sprovode ozbiljni inženjerski timovi, sve to imajući u vidu krucijalni značaj koji energetski sistem ima za svaku državu. Sve je suprotno decenijama u Srbiji. Od svog osnivanja Srbija centar (SRCE) informiše u kontinuitetu javnost Srbije o pogubnoj energetskoj politici, praktično o energetskom teroru, koju sprovodi kriminalno-koruptivna SNS-SPS vlast. Stiče se utisak da ta vlast svojim katastrofalnim potezima i apsolutnim neznanjem (i ne samo neznanjem jer ima tu i drugih elemenata) Srbiju i bukvalno teraju u energetsku provaliju. To im tokom 2025. godine gotovo pa u celosti i polazi za rukom.
Srbija je trenutno zemlja koja za gas nema ni kratkoročni ni dugoročni ugovor pa samim tim ima maglovitu i nedefinisanu poziciju (po tome smo trenutno jedinstveni u Evropi) shodno poslednjoj direktivi EU koja propisuje da uvoz i tranzit ruskog gasa na teritoriji zemalja članica od 1.1.2028. godine bude nula. Ovakva nedefinisanost otvara prostor za različita tumačenja i interpretacije, razna „slobodna sudijska uverenja“ a svedoci smo da su ovakve situacije gotovo pa uvek bile na našu štetu. Prekid u redovnom snabdevanju gasom neminovno dovodi do nerešivih problema u sektoru grejanja, u ogromnom delu privrede i istovremeno ostavlja Elektroprivredu Srbije (EPS) bez reda 350MW proizvodnog kapaciteta (TE-TO Novi Sad i TE-TO Pančevo).
Problematika sa NISom i naftnim derivatima je izuzetno mnogo eksploatisana medijski prethodnih devet meseci i ona se u ovom trenutku svodi na prost rezon: prestankom rada NISove rafinerije u Pančevu imaćemo otvoren ogroman problem naftnih derivata čiji samo jedan manji deo može biti nadoknađen iz regiona (trenutno izvesno najviše od mađarskog MOLa). Ovo dalje neminovno dovodi do ozbiljnih problema u kompletnom transportu, do skoka cena svih naftnih derivata, do ozbiljnih problema za privredu u celini (za nas vrlo značajne poljoprivredne aktivnosti), problema za JAT kao i do ozbiljne problematike u radu gotovo svih agregata u termosektoru proizvodnje električne energije u EPSu (budući da se trenutno i kopa i uvozi ugalj ekstremno lošeg kvaliteta te je u takvim okolnostima potrošnja mazuta maksimalna).
Kristalno je jasno da problematika u gasnom i naftnom sektoru, a kojima se vrhunac očekuje narednih dana, dovodi i do urušavanja proizvodnje električne energije iz EPSovih proizvodnih kapaciteta. Ozbiljna energetska katastrofa je na pomolu i to na startu grejne sezone.
Dobrih a brzih rešenja u sektoru energetike nema. Za našu trenutno nezavidnu energetsku situaciju, a koja se može opisati jedino pridevom katastrofalna, imamo zahvaliti isključivo Aleksandru Vučiću i nesposobnoj a nezajažljivoj i u kriminalu i korupciji ogrezloj SNS-SPS vlasti i njihovim perjanicama od ministara energetike (Aleksandar Antić, Zorana Mihajlović, Dubravka Đedović-Handanović) do direktorskih perjanica (Milorad Grčić, Dušan Živković, Dušan Bajatović). Jedino rešenje za kojim bi Srbija trenutno mogla i morala posegnuti (tako da u najvećoj meri preuzme svoju sudbinu u svoje ruke), i da time pokuša izbeći potpuni energetski kolaps kao i potpuni privredni i socijalni sunovrat, svodi se na dve sledeće radnje:
1.sa EU dogovoriti za narednih godinu dana pitanje nabavke gasa (jer ono što su potrebe Srbije u ovom segmentu je praktično na nivou statističke greške onih količina gasa koje EU zbirno nabavlja na godišnjem nivou); nakon toga nadalje gas nabavljati u koordinaciji sa EU. Cene bi tada mogle verovatno biti veće, ne i nužno, ali sva gasna infrastruktura kojom se gas doprema u Srbiju ide preko zemalja EU i u ovom pogledu izvesno je da bi se rešenje tehnički moglo pronaći.
2.Nacionalizacija NISa, čime bi se obezbedila potpuna stabilnost u snabdevanju tržišta naftnim derivatima. Čak i u slučaju da ruski većinski vlasnik prepusti jedan deo vlasništva nekoj trećoj strani, o čemu se spekuliše poslednjih dana, jer sve vlasti u Srbiji od trenutka privatizacije NISa nikada nisu jasno predočile javnosti Srbije da li su sve odredbe ugovora o privatizaciji iz 2008. godine u celosti ispunjene. I da li su u kontekstu tog ugovora u celosti zaštićeni interesi države Srbije. Time bi se, dodatno, stvorili uslovi da u budućem vremenu u potpunosti raščistimo situaciju sa nacionalnom srpskom naftnom kompanijom i potvrdimo/demantujemo sve kontradiktornosti vezane za NIS koje postoje u javnosti u poslednjih 17 godina. Čist poslovni račun je uvek preduslov za dugu ljubav.
Na ovaj način bi se istovremeno otklonile negativne implikacije trenutne gasne i naftne problematike na EPS-ove proizvodne kapacitete. Suvišno je pominjati pod kakvim preopterećenjem bi se u predstojećoj zimskoj sezoni našao EPS ukoliko opstane trenutna problematika vezana za gasni i naftni sektor u Srbiji. Stoga svako dalje odugovlačenje sa iznalaženjem rešenja za NIS, od strane drugih zemalja i subjekata (bilo manje bilo više zainteresovanih i involviranih), predstavlja negiranje ekstremno teške energetske situacije u Srbiji za koju je isključivo odgovorna vlast sazdana od SNS i SPS nomenklature na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Ovo rešenje nam je praktično rešenje za juče! Za sutra nam je zadatak smena korumpirane i kriminalne aktuelne vlasti i definisanje ozbiljne energetske politike bazirane isključivo na struci i interesima Srbije i njenih građana. A za ozbiljno ozdravljenje energetskog sektora trebaće nam, obzirom na potpunu devastaciju ovog sektora, decenije ozbiljnog rada čiji nosioci isključivo mogu biti stručna lica tehničkog inženjerskog obrazovanja a ne, kao do sada, kvazienergetičari drugih provinijencija.
