Poslednjih dana provejava, nekako ispod žita, informacija da je MOL najverovatniji partner koji bi mogao da se domogne ruskog paketa akcija u NIS. Resorni odbor za energetiku Srbija centra (SRCE) smatra da je u postojećim okolnostima vitalni nacionalni interes nacionalizacija NIS bez ikakvog daljnjeg odlaganja, što je i više puta jasno obrazloženo. Ali i da MOL zasigurno nije dobrodošlo rešenje za NIS u aktuelnom turbulentnom trenutku kakav je ovaj današnji. Niti je to dobro rešenje za interese Srbije i na kraju krajeva nije dobro ni za budućnost korektnih odnose Srbije i Mađarske. Odnosno, za vreme koje će svakako doći nakon ere Orban-Vučić. Jer okolnosti okolo NIS su vanredne i u takvim okolnostima za naš interes nikakvo brzinsko preuzimaje vlasništva nad NISom od strane mađarskog MOL nije dobrodošlo, kao uostalom ni od strane hrvatskog JANAF ali ni bilo kojeg drugog partnera iz komšiluka ili regiona. Pogotovo, imajući u vidu da je državni mađarski MVM kroz dubinske kontakte sa kriminalno-koruptivnom vlašću u Srbiji, i ne tako davno na kvarno i na mala vrata, pokušao da iz Elektroprivrede Srbije (EPS) izdvoji i prisvoji ono najvrednije a to je sektor hidroelektrana (HE). Tada se čak uveliko pominjalo da će mađarska strana biti i strateški partner u finansiranju i izgradnji reverzibilne HE (RHE) Bistrica. Ali, kad su ostali kratkih rukava za EPSove izgrađene HE mađarski partneri naprasno su izgubili i volju da ostanu akteri u izgradnji RHE Bistrica. Tako da sada u budžetu možemo videti da se planirana sredstva za ovaj projekat pronalaze u Trezoru Republike Francuske. Takođe je značajno napomenuti da mađarska strana nikada nije pozitivno odgovorila na ideju, i to više puta pominjanu, Aleksandra Vučića da Srbija dobije neki mali procenat vlasništva u nuklearnoj elektrani Pakš bez obzira koliko je to i kao sama ideja loše rešenje za Srbiju i rešenje kojim ne može da se reši energetska tranzicija Srbije sa lignita. Više je nego jasno da se mađarska strana po predmetnim pitanjima energetike postavila u poznati kontekst, svoje ništa ne dajemo ali tuđe rado uzimamo.
Podsećamo javnost Srbije i na značaju problematiku koja je pratila preuzimaje paketa akcija hrvatske naftne kompanije INA od strane upravo MOL i svega što je nakon toga usledilo. Mada se i predsedniku Vučiću omače u skorašnjem obraćanju da će osim naftovoda ka Mađarskoj biti položeno i više cevi za produktovode što bi trebalo da znači da bi MOL, koliko sutra, mogao biti dominantno zainteresovan da koristi upravo samo produktovode kojima bi iz svojih rafinerija u Srbiju izvozio isključivo naftne derivate. Odnosno, da bi stremljenja MOLa mogla da idu u pravcu gašenja proizvodnje u NIS ili pak minimizaciji iste u Pančevu budući da MOL rafinerije u Mađarskoj imaju ozbiljan prerađivački kapacitet. A što bi bilo protivno interesima naše države. Interes Srbije nije sigurno da ostane bez rafinerijskih kapaciteta na svojoj teritoriji, pogotovo što ni rafinerija Brod u Republici Srpskoj ne radi godinama unazad. Niti pak da dođemo u problematiku u koju je svojevremeno došla hrvatska rafinerija u Sisku i to upravo zbog participiranja mađarskog MOL u vlasništvu ove rafinerije. A svakako nije dobro da ovakvi dogovori apropo NIS dođu iz atmosfere lokalne burekdžinice, pa makar burek bio baš baš masan.
