Ono što se danas dešava u Gimnaziji „Uroš Predić“ u Pančevu nema veze sa brigom za decu, bezbednost ili zakonitost. Ovo je svesno proizvedena institucionalna kriza čiji je cilj da se škola ostavi bez zaštite i stavi pod političku kontrolu.
Na sednici Skupštine grada 18. decembra razrešen je stari Školski odbor Gimnazije, po nalogu prosvetne inspekcije koja je u školi utvrdila nepravilnosti u njegovom radu. To razrešenje je bilo zakonska obaveza. U isto vreme, pred Skupštinom je postojao kompletan, zakonit predlog za imenovanje novog odbora – sa kandidatima iz reda roditelja, nastavnika i lokalne samouprave, koji su prošli sve provere i ispunjavali zakonske uslove. Taj predlog rešenja je pripremila Komisija za kadrovska pitanja Skupštine grada Pančeva. Međutim, Skupština je svesno odlučila da o njemu uopšte ne glasa. Rezultat toga je da je Gimnazija „Uroš Predić“ ostavljena bez Školskog odbora – tela koje po zakonu mora da postoji i koje predstavlja jedinu institucionalnu zaštitu škole od samovolje vlasti. Bez tog odbora, škola se pretvara u prostor bez ikakve kontrole nastavnika i roditelja, i otvara se put da Ministarstvo prosvete nametne tzv. privremenu ili prinudnu upravu, sastavljenu isključivo od ljudi vlasti.
Posebno je zabrinjavajuće što se sve ovo dešava u školi u kojoj je Ministarstvo prosvete još početkom oktobra postavilo vršioca dužnosti direktora oglušujući se o volju nastavničkog veća za postavljanje njihove koleginice na to mesto. Kada se tome sada doda i ukidanje Školskog odbora, postaje jasno da se sistematski uklanjaju svi oblici unutrašnje kontrole i učešća škole u sopstvenom upravljanju.
Zakon je po ovom pitanju potpuno jasan. Kada roditelji i zaposleni u školi predlože svoje predstavnike u skladu sa propisima, Skupština lokalne samouprave nema diskreciono pravo da ih odbije – ona je dužna da ih potvrdi. U Pančevu je taj zakon svesno pogažen, jer cilj nije bio da se škola uredi, već da se ona stavi pod političku kontrolu. Istovremeno, u javnost se plasira priča ( opet od strane prosvetne inspekcije) o navodnoj nebezbednosti zgrade, o „vlazi“ i „buđi“ u podrumu. To nije izolovan slučaj. To je obrazac koji smo već gledali u Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu i u V beogradskoj gimnaziji. Tamo gde vlast želi da slomi kolektiv i preuzme instituciju, prvo se kreira narativ o opasnosti, zatim se deca razmeštaju, nastavnici razbijaju, a škola se pretvara u praznu ljušturu kojom je lako upravljati.
Ne radi se ovde o zidovima i podrumima. Radi se o moći. O tome ko odlučuje o jednoj od najvažnijih obrazovnih institucija u ovom gradu – profesori i roditelji ili politički aparat. Gimnazija „Uroš Predić“ postoji 162 godine. Preživela je države, režime, ratove i krize. Ono što danas pokušavaju da urade jeste da je pretvore iz žive obrazovne zajednice u upravljivu administrativnu ispostavu vlasti. To nije samo napad na jednu školu, to je napad na samu ideju da obrazovanje pripada društvu, a ne politici. Zato ovo nije pitanje jedne sednice Skupštine, niti jednog odbora. Ovo je pitanje da li ćemo kao grad dozvoliti da nam se institucije razgrađuju iza zatvorenih vrata i da se zakoni selektivno primenjuju kada to odgovara političkim interesima. Odgovor na to pitanje mora biti jasan, glasan i zajednički – jer kada se jednom pređe ova linija, nijedna škola više neće biti sigurna.
Ono što se ovde desilo ostaje zapisano. Skupština je imala zakon, imala predloge, imala kandidate i imala obavezu – i izabrala je da sve to pogazi. Iza te odluke ne stoje apstraktne procedure, već deca koja idu u tu školu, roditelji koji joj veruju i profesori koji u njoj rade. Ako se ovo sada prihvati kao normalno, Pančevo ulazi u vreme u kome nijedna škola više neće biti mesto sigurnosti, već prostor političke samovolje.
