Poslednjih godina svi veći projekti u Srbiji se rade po formuli “međudržavnih sporazuma”, a zapravo se sklapaju sa jednim jedinim ciljem, koji se sastoji u zaobilaženju tenderskih procedura za sprovođenje javnih nabavki roba i usluga i kako bi se direktnom pogodbom dogovarali poslovi koji se predstavljaju kao kapitalni i značajni za državu.
Mehanizam je vrlo jednostavan i uvek je isti. Na osnovu ugovora sa stranom državom, Srbija dobija zajam na osnovu kojeg će za radove, naravno bez tendera, kao glavne izvođače angažovati firme iz te zemlje. One će, kao ustupak vlasti, odabrati podizvođače koje su bliski vlasti, oni dalje svoje podizvođače i tako stvoriti višestruki lanac firmi povezanih sa vlastima u zemlji, koji korupcijskim metodama dolaze do velikih državnih sredstava.
Vlasti ovakvim rešenjima prilaze slobodno, jer su međudržavni sporazumi iznad državih zakona, praktično ih suspenduju i tako omogućavaju zaobilaženje tržišne utakmice, uključujući Zakon o javnim nabavkama.
Posledice su velike, jer se odlivaju budžetska sredstva bez ikakve posebne kontrole, a najčešće se dešava da se prvobitno ugovoreni iznosi višestruko premašuju, naravno zbog produžavanja lanca podizvođača.
Primera za ovakve projekte ima veliki broj, počev od sporazuma sa Kinom, Azerbejdžanom, UAE, pa do najaktuelnijeg, vezanog za predviđene radove na novobeogradskom Ušću, Investitor, Ministarstvo finansija, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Turske zaključenog 2009. godine, za izvođače predviđenih radova je odabralo tursku firmu „Roenesans Holding“ i njenog neposrednog podizvođača kompaniju „Ballast Nedam“ sa sedištem u Holandiji.
Ovim međudržavnim sporazumom je predviđena saradnja koja se ogleda u tome da Turska obezbedi zajam za projekte u Srbiji, koje će potom realizovati turske firme bez sprovođenja postupka javne nabavke, a kao konkretni poslovi predviđeni su izgradnja puteva od Novog Pazara do Sjenice i Tutina. Sporazumom je ostavljena mogućnost dodatnih drugih poslova, ali se mislilo na izgradnju puteva i saobraćajnica, a ne akvarijuma ili sličnih zabavnih parkova. Međutim, vlast je sporazum protumačila znatno šire i primenila ga na ovaj slučaj.
Imajući u vidu ovakve odredbe navedenog, ali i drugih zaključenih međudržavnih sporazuma, jasna je i očita intencija naših vlasti i nadležnog Ministarstva finansija na čijem čelu je “specijalni vojnik” sveznajućeg predsednika države da sva raspoloživa sredstva i mogućnosti upotrebi za realizaciju njihovog ogromnog korupcionaškog posla koji se zove EXPO 27, odnosno za pražnjenje budžeta i punjenje svojih privatnih džepova, kao i džepova raznih drugih, njima bliskih, naprednjačkih podizvođačkih “neimara”.
Iz ovih razloga, ali i radi očuvanja državnih finansija, resorni Odbor za borbu protiv korupcije SRCE se snažno protivi svakoj vrsti zloupotrebe postojećih zakona koji se odnose na raspodelu javnih sredstava i na korupciju i istovremeno se zalaže za izmenu postojećih i donošenje novih zakona iz oblasti sprečavanja korupcije, javnih
nabavki, porekla imovine i zloupotrebe položaja državnih funkcionera, čime bi skoro potpuno bilo onemogućeno samovoljno i nezakonito raspolaganje budžetskim sredstvima. Celokupna imovina koje je stečena na ovaj način, zloupotrebom postojećih zakonskih rešenja, morala bi, od svih lančanih učesnika u projektima, biti u celosti oduzeta u skraćenom krivičnom postupku.
Svakodnevno smo svedoci enormne korupcije koju vlast sprovodi od samog vrha pa sve do najnižih nivoa odlučivanja, sa stravičnim posledicama po društvo. Novosadska nastrešnica je jedna od nedvosmislenih dokaza pohlepe, koja mora da se spreči. Potrebno je još samo malo strpljenja, kraj je blizu.
RO za borbu protiv korupcije
