Navršava se tačno godinu dana od kada je režim Aleksandra Vučića podigao prve šatore u Pionirskom parku, pretvarajući javnu površinu u „ćaćilend“ – privatnu zonu pod partijskom komandom, okupiranu ljudima bez lica, pod fantomkama, od kojih mnogi mogu da ubeleže više godina robije nego dana provedenih u školskim klupama. Ova sramna godišnjica nije ništa drugo nego potvrda da za SNS zakoni ne važe i da godinu dana niko ne sme da ukloni ove šatore jer iza njih stoji isključivo direktna volja Aleksandra Vučića. Ćaćilend je tako postao dijagnoza bolesnog društva, u kojem se strah jednog čoveka od sopstvenog naroda i onoga što mu je učinio predstavlja kao samostalni čin plaćenih batinaša i ucenjenih građana.
Taj prostor i dalje predstavlja opasnost po javni red i mir. To smo videli i kada je bivši osuđenik za najteža kriminalna dela objašnjavao novinarki TV N1 da je on tu čuvar i da ne sme da izveštava sa tog mesta. Iz tog prostora su napadani ljudi, tu su ulazile kolone batinaša i odatle kretale u divljanje po gradu i maltretiranje građana i studenata. Ne smemo da zaboravimo da je sa tog mesta napadnuta TV ekipa i novinarka N1, pre toga novinarka Insajdera, brojni građani i turisti. Na tom mestu mestu su i suspendovani Ustav i zakoni Srbije, kada je nadležnoj tužiteljki onemogućeno da obavi uviđaj po prijavi za krivično delo. Pionirski park je uništen i Vučićevi plaćenici nastavljaju da ga skrnave. Milionsku štetu će, opet, morati da plate građani Beograda. Dok se ne ukloni i posledni šator Beograđani neće imati luksuz da odahnu.
Međutim, pored odgovornosti vrha policije koji je dozvolio okupaciju centra Beograda, javnost mora da sazna i ko, koliko i iz kojih izvora finansira ovo Vučićevo ruglo. Opasno je ako se njegovi „statisti“ i batinaši finansiraju iz crnih fondova koji se pune organizovanim kriminalom, visokom korupcijom i pranjem novca, što bi tužilaštvo bez odlaganja trebalo da ispita.
Gradski odbor Beograd
