Nekadašnji giganti „Minel Kotlogradnja” i „Termoelektro” užurbano vaskrsavaju, ali ne da bi udomili radnike, već da bi postali prihvatni centri za stotine migranata. Karaburma, kolevka radničkog Beograda, preko noći postaje poligon za opasne društvene eksperimente i ono što najviše ledi krv u žilama svakog roditelja jeste lokacija ovih centara. Sabirni depoi za stotine nepoznatih ljudi niču u neposrednoj blizini osnovnih škola „Arčibald Rajs”, „Stevan Dukić” i „Jovan Popović”. Naša deca, koja svakodnevno tim putem idu u škole, uskoro će prolaziti pored objekata punih ljudi bez identiteta, bez kontrole i bez jasne namere.
Da li iko od onih koji sede u klimatizovanim kabinetima opštine i grada razmišlja o bezbednosti učenika? Da li visoko rangirani članovi vladajuće stranke, dok mesečno zarađuju desetine prosečnih srpskih plata, smeju da puste svoju decu samu kroz mrak Karaburme pored ovih centara? Dok se na Ada Huji umesto parkova grade smeštajni kapaciteti za migrante, mi se pitamo – čija je ovo opština i kome ona služi?
Građani su s pravom uznemireni. Već smo svedoci mraka na našim ulicama o kojem smo pisali, a sada tom mraku dodajete i stotine nepoznatih lica u komšiluku škola.
Pitanje za nadležne: Gde prestaje vaša bahatost? Zašto se ovi objekti ne pretvaraju u sportske dvorane, škole zanata ili kulturne centre za mlade sa Karaburme? Zašto se Ada Huja betonira u svrhu naseljavanja, a ne u svrhu rekreacije? Zahtevamo hitno zaustavljanje svih radova i javno sučeljavanje sa stanovnicima Karaburme.
Nećemo dozvoliti da naša deca budu taoci vaše politike otvorenih vrata. Naš mir nema cenu, a naše škole nisu tampon zone za vaše propale dogovore. Karaburma se budi, i ovog puta nećemo stati dok ne osiguramo da svaki korak naše dece ka školi bude bezbedan i osvetljen – ne strahom, već mirom koji ste pokušali da nam ukradete.
Danas renovirate “Minel” i “Termoelektro” našim novcem za nečije tuđe potrebe, dok naši putevi ostaju u rupama, a naše ulice u mraku. Prodali ste nam mrak, prodali ste nam rupe, a sada pokušavate da prodate i bezbednost naših najmilijih. Zapamtite, zidovi se mogu renovirati, ali poverenje naroda koje ste jednom izgubili, više nikada nećete povratiti. Ne gradite smeštaj na Karaburmi – gradite gnev koji će vas oduvati iz fotelja za koje se tako grčevito držite.
