Prilikom predstavljanja obrazovnog plana u Nacionalnoj strategiji „Srbija 2030“, svevideći, „visokostručni i multitasking“ predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je rekao jedno veliko NIŠTA. Ceo njegov narativ nije bio usmeren na strategiju razvoja obrazovanja, na ciljane planove, na analizu urađenog u poslednjih 14 godina, već na personalne kritike (ne)odgovornih u nizu, premijera Macuta, resornog ministra prosvete (tek ispilelog) i po kojeg pomoćnika ministra za dualno (dvojno) obrazovanje. Predsednik Srbije, bez dana radnog staža u struci, kreativno dosoljava, uteže, sedla sve izabrane (ne)stručnjake u obrazovanju, ne bi li pod tako svojstvenim pritiskom izbrušio dijamantsko (ne)obrazovanje. Svašta piše u tom „dnevniku želja malog Aleka“. Busajući se u prsa da mu je obrazovanje prioritet i da iz dobro osmišljene obrazovne politike sledi prosperitet jednog društva, on zdušno kritikuje dualno obrazovanje i njegovu implementaciju u srpski obrazovni sistem. Mada je prvobitno bilo zamišljeno kroz Zakon o dualnom obrazovanju da se sinhronizuju obrazovanje i potrebe tržišta, to se nije desilo. Kroz pokušaj implementacije izostalo je poštovanje ugovornih obaveza između škole, kompanija, učenika, roditelja, pri čemu su učenici ostali bez finansijske naknade ili željenog radnog mesta. Licencirani instruktori se uglavnom nisu licencirali ili su odustali od obuka. Predsednik kritikuje dualno obrazovanje, zaboravljajući da je ono njegovih ruku delo.
Takođe je zapanjen idejom i besmislenošću skraćivanja časova na 30 minuta, zaboravljajući da ju je baš on plasirao, pre samo mesec dana. Razočaran je rezultatima naših učenika ispod OECD proseka. Neprekidno izbacujući kontradiktorne ideje, predsednik Srbije koji se ama baš u sve razume, najavljuje istovremeno i razvoj robotike (bez stručnjaka za robotiku), rešavanje problema manjka nastavnika (tako što je ministru prosvete dao ingerencije da ih otpušta preko podobnih direktora). posete odabranim školama (baš u mestima gde slede izbori 29.3.2026.). Gledajući samo preko plota svog dvorišta, Aleksandar Vučić je kritikovao, pa se izvinjavao, pa se samooptuživao, pa je optuživao. Summa summarum za sve su krivi „blokaderi“ i prošla godina, jer da nije njih naše obrazovanje bi imalo kvantni skok u budućnost kojeg nismo svesni. Jasno je da sa Aleksandrom Vučićem nikakve ozbiljne obrazovne refome nema. Niti će se analizirati programi nastave i učenja, niti ćemo znati šta da radimo sa nacionalnim udžbenicima, niti će se rešiti problem deficitarnih nastavnika, podmlađivanja nastavnog kadra, porasta rezulata PISA testova, implementacije digitalnih veština i robota u obrazovanje. Ništa se od toga neće desiti, jer on ne zna, a drugi ne smeju, jer on hoće i misli da zna. Njegov cilj je totalna pokornost podobnih direktora škola, disciplinovanje nastavnika kroz primerne otkaze i zaplašivanje roditenja i učenika šta može da im se desi ako zdravo misle glavom. Za to vreme u velikom discovery procesu on će otkriti još mnogo „kičmenih“ Danki koje će utegnuti sistem na svoj način. Tako, da niko ne misli, niko ne sme da pisne, a kamoli da uradi. Sve je reko, ništa reko nije.
Dr Tatjana Marković – Topalović, potpredsednica Srbija centra i narodna poslanica
