Dok građani Zrenjanina svakodnevno prolaze pored betonskih bandera koje se raspadaju, stubova iz kojih vire zarđale armature i kablova koji vise pod sopstvenom težinom, državni sistem koji bi trebalo da brine o bezbednosti elektromreže deluje potpuno paralizovano. Upozorenja građana, novinske priče i fotografije sa terena godinama ne dovode do bilo kakvih promena.
Istraživanje podataka o zaposlenima u Elektrodistribuciji Zrenjanin otkriva suštinu strukturnog problema: mreža propada, ali kadrovska struktura raste.
Dok se infrastruktura urušava, cena električne energije konstantno raste, pritom zvanični narativ vlasti ostaje nepromenjen – da je struja u Srbiji „najjeftinija u Evropi“. Takve tvrdnje, bez osvrta na činjenicu da Srbija ima jednu od najnižih plata u Evropi i da je realno opterećenje za domaćinstva sve veće, predstavljaju običan politički marketing, a ne ekonomsku činjenicu.
Podaci do kojih smo došli pokazuju da je u ogranku u Zrenjaninu zaposleno 157 ljudi raspoređenih na 25 različitih radnih pozicija. Međutim, struktura tih kadrova otkriva dramatičan debalans, gde se najveći broj zaposlenih nalazi na šefovskim pozicijama.
Tako zrenjaninski direktor ima čak 16 užih saradnika:
- 4 rukovodioca sektora,
- 6 šefova službi,
- 3 vodeća stručna saradnika,
- 3 stručna saradnika.
Razlog za postojanje ove „armije administracije“ nije lako prepoznati, osim ako se ne uzme u obzir da su mnoga od tih radnih mesta zapravo pozicije za „regulaciju magle i promaje“, uobičajene u javnim preduzećima u kojima je prioritet zapošljavanje podobnih, a ne stručnih kadrova.
Ovaj apsurd najbolje ilustruje poređenje broja ljudi na terenu i onih u kancelarijama:
- Dok imamo svega 6 elektrotehničara montera, broj referenata elektrotehničara je 38 (7 referenata, 6 samostalnih, 17 vodećih i 8 glavnih referenata).
- Slično je i kod elektromontera: njih je 20, ali pored njih postoji još 41 elektromonter „stručnjak” (16 samostalnih i 25 vodećih).
Dakle, na delu je „obrnuta piramida“ u kojoj imamo svega 50 izvršilaca, dok preko 100 „stručnjaka“ planira, savetuje i nadgleda. Upravo zbog toga mreža propada, a nivo usluga je svakim danom sve lošiji.
Ova praksa nije specifična samo za Zrenjanin – ona je direktan rezultat kadrovske politike koju godinama vodi Srpska napredna stranka, postavljajući ljude u javna preduzeća prema političkoj lojalnosti i članskoj karti, a ne prema stručnosti i stvarnim potrebama.
Posledice ovakvog upravljanja su neizbežne:
- Prekomerna administracija,
- Manjak operativnih radnika na terenu,
- Potpuni izostanak održavanja,
- Pad kvaliteta usluge,
- Stalni rast cena koje plaćaju građani.
Na kraju, šta drugo i očekivati od jedne filijale, kada im je do skoro generalni direktor bio čovek koji je, umesto uglja, naređivao loženje blata.
Gradski odbor Srbija centar (SRCE) Zrenjanin
