U srpskoj poljoprivredi ovo mineralno đubrivo „urea“ je zastupljeno sa oko 45 odsto, a podaci pokazuju da više od jedne trećine svetske trgovine tog đubriva prolazi upravo kroz Hormuški moreuz, gde je trenutno zarobljeno oko 19 miliona tona iz Saudijske Arabije, Katara, Irana, upozorava Resorni odbor (RO) zaSrbija centra (SRCE) za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
„Srbija uvozi više 57 odsto iz Rusije, što znači da nismo zaštićeni. Čak i ako đubriva ima u Rusiji, transport može postati problem. Dunav kao glavna transportna arterija je usko grlo zbog povećane potražnje i bezbednosnih rizika u području Crnog mora. Dalje, uvozimo mineralno đubrivo iz Mađarske, Austrije i Hrvatske. Njihova proizvodnja zavisi od cene gasa. A i taj energent kao i naftu diktira trenutna situacija na Bliskom istoku. Sve zemlje iz kojih uvozimo mogu u određenom momentu da smanje isporuke, zbog zaštite svog tržišta čime Srbija ostaje po strani“.
„Na Produktnoj berzi u Novom Sadu „urea“ je u martu dostigla cenu od 51,22 din/kg bez PDV-a, što je rast od oko šest odsto u odnosu na period pre eskalacije krize na Bliskom Istoku, dok je u poređenju sa januarom rast oko 15 odsto. Za prolećnu setvu cene još nisu počele da divljaju, ali treba uzeti u obzir da su to rezerve đubriva koje su kupljene i koje su stigle pre ove situacije. Cena „uree“ je 2022. godine bila skoro 100 din/kg“.
Naš problem je, osim cene, i mogućnost fizičke nestašice, koja uslovljava lančano dalju proizvodnju. Manje mineralnog đubriva, manji prinosi kukuruza, pšenice, ječma, stočna hrana skuplja, znači skuplje meso, mleko, hleb. Ovo nije nikakvo širenje panike, kao što MPŠV i sveznajući predsednik govori, nego realnost.
Rat na Bliskom istoku, je ipak povezan sa spskom poljoprivredom i više nego što mislimo“.
„Pitanja koje se nameću: Da li je Srbija danas spremna za ovakvu u odnosu na 2022. godine? Da li Srbija ima dovoljno hrane i đubriva ako dođe do nove globalne krize?
Da li nas čeka novi talas poskupljenja hrane? Da li smo spremni da reagujemo na vreme ili će situacija biti kao sa mlekom? Naša poljoprivreda nije u dobrom stanju, na kolenima je. Dodatno je uništava politika resornog Ministarstva PŠV koja ni u jednom segmentu svog rada ne dolazi do rešenja situacije. I tako u nazad 15 god. Dug period“.
