Nekada je respektabilni sindikat Elektroprivrede Srbije (EPS) po snazi bio treći u Evropi. Nijedna vlast nije smela da se igra sa ovim sindikatom i tada su plate zaposlenih u EPS-u bile 170% od republičkog proseka. EPS je i tada imao svoje probleme, ali proizvodnja je funkcionisala normalno, veoma retko se uvozilo a često izvozilo i učestanost ispada termoblokova se merila mesecima (danas termoblokovi ispadaju svaki dan).
Kriminalna naprednjačka vlast je dobro znala da takav sindikat EPS-a neće mirno gledati na pljačkanje i uništavanje EPS-a. Zbog toga ga je pocepala ne nekoliko struja preko svojih „poverenika“ koje je ugurala na sindikalni vrh. Tako su predsednici sindikata ostali Milan Đorđević, zvani Đokin, i Miodrag Ranković, zvani Pici koji su tu decenijama već. Nedodirljivi i nesmenjivi. Svoju nesmenjivost pod kriminalno-koruptivnom SNS-SPS vlašću plaćaju, u dogovoru sa vlašću, interesima zaposlenih stavljajući sindikat u liniju sejanja straha ka radnicima čije interese bi realno trebali da zastupaju. Ove dve osobe su glavom i bradom zaslužne što se sindikat u Kolubari pocepao i oslabio do te mere da nikakvu snagu više nema. Svi znamo da nadimci nastaju tako što se osobama tepa ili da bi odslikali karakterne i moralne osobine pojedinaca. Nadimci Đokin i Pici zvuče vulgarno i možemo samo da zamislimo koje moralne i karakterne osobine imaju osobe čiji su ovo nadimci. Retko koji radnik iz Kolubare neće potvrditi da su baš Đokin i Pici odgovorni za raspad i uništavanje sindikata. Direktne posledice razbijanja sindikata su: pad plata zaposlenih na 110% republičkog proseka; zapošljavanje nestručnog „kadra“, napredovanje isključivo po stranačkoj SNS liniji; pljačkanje EPS-a od strane SNS parazitskih firmi preko finansijski prenaduvanih projekata; sklanjanje svih onih koji se ne povinuju SNS interesima; nezapošljavanje novih, mlađih, stručnih kadrova jer retko ko više želi da se zaposli u EPS-u.
Situacija je još gora sa sindikatima Elektrodistribucije Srbije (EDS) i Elektromreže Srbije (EMS). Istina je da ova dva sindikata nikada nisu imala snagu kao kolubarski sindikat. Ali da stvar bude gora, oni nikada nisu ni zastupali interese zaposlenih. Njihovi čelnici su se nagodili sa rukovodstvom za sopstvene beneficije i potpuno izneverili interese zaposlenih. Ovi sindikati su izgubili svaki kredibilitet. Ide se do te mere da ni izbori za sindikat ne mogu da se sprovedu jer su potpuno namešteni. To je identičan recept koji SNS režim koristi za vlast u Srbiji. A rezultat svega toga je da su zaposleni izgubili volju i iščlanjuju se iz sindikata.
Sindikalno organizovanje radnika postoji svuda u civilizovanom svetu i preko je potrebno EPS-u, EMS-u i EDS-u radi zaštite interesa i prava zaposlenih. Zbog toga se moraju pokrenuti novi sindikati koji će zastupati interese radnika i neće služiti samo kao paravan za beneficije čelnika sindikata. Postojeće sindikate je nemoguće popraviti jer su u njima duboko ukorenjene osobe koje su se spregnule sa SNS kriminalnom hobotnicom. Kadrovsko čišćenje ovakvih sindikata jednostavno nije moguće. Kao što nije moguće očistiti ni SNS od kriminalaca. Zna to i Aleksandar Vučić koji pokušava da formira Pokret za narod i državu u kom bi bar pokušao da probere kriminalce koji će u njega ući. Ali ne ide to tako lako. Ko se jednom spregne sa kriminalcima, iz tog miljea teško izlazi. Po onoj narodnoj dala baba dinar da u kolo uđe….
Vučićev kriminalno-zločinački režim će uskoro početi da zapošljava ljude iz Afrike i Azije u EPS, EMS i EDS. U prvoj fazi ovi ljudi će biti angažovani preko agencija ugovorima o privremeno‑povremenim poslovima. U ovakav rasplet pod SNS-SPS vlašću apsolutno ne treba sumnjati. Dovoljno je videti da se strani državljani masovno zapošljavaju po svim firmama u Srbiji, a posebno na velikim građevinskim projektima kao što je EXPO gde je država investitor. Ne postoji nijedan razlog da EPS, EMS i EDS budu od ovog izuzeti. A onda će se Vučić pojaviti sa pričom kako naši ljudi neće da rade i da je zapošljavanje stranih državljana nužno. Poslednja linija odbrane od rasterivanja državljana Srbije iz elektroenergetskih firmi su sindikati ovih firmi. Ukoliko se sindikati ne budu organizovali da obezbede pristojne plate i normalne uslove rade za državljane Srbije, struktura zaposlenih u EPS-u, EMS-u i EDS-u će veoma brzo postati slična onoj koja postoji na gradilištima u Srbiji ili u beogradskom gradskom prevozu. Sadašnji, postojeći, sindikati EPS‑a, EMS‑a i EDS‑a su obične sluge ovog izdajničkog režima i neće učiniti ama baš ništa da zaštite sopstvene članove.
