Otišli smo do „Slobodišta“ i uverili se u ono na šta građani upozoravaju danima. Počeli su radovi na zelenoj površini pored samog Memorijalnog parka „Slobodište“, na prostoru brezove šume. Nema nikakve table o radovima, tako da ne znamo ko vrši radove, šta se gradi, kao ni da li postoji dozvola za ovakve radove.
Do sada se oglasio samo direktor Narodnog muzeja u Kruševcu Nikola Pantelić na TV Plus koji je obavestio građane da će biti formiran „jedinstveni izložbeni kompleks vojne tehnike, koji će predstavljati novi kulturno-istorijski sadržaj od velikog značaja za grad Kruševac i sve njegove posetioce. Ovaj projekat ima za cilj očuvanje sećanja na važne istorijske periode, kao i stvaranje prostora u kome će građani i mlađe generacije moći da se upoznaju sa vojnom tehnikom i istorijskim nasleđem našeg naroda.“
Smatramo da usmena objašnjenja direktora nisu dovoljna da bi se gradilo oko i na „Slobodištu“. Zbog svega navedenog, sutra se obraćamo Građevinskoj inspekciji, kao i Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Uvereni smo da svako građenje pored „Slobodišta“ zahteva pažljivo promišljanje, javnu raspravu, planiranje i nadgledanje izvršenja planiranog. Sve drugo je VANDALIZAM!
Pozivamo građane, kolege odbornike, medije da svi zajedno sprečimo dalje uništavanje šume, skrnavljenje spomenika i bespravnu gradnju. „Slobodište“ u Kruševcu je mesto gde je za vreme nemačke okupacije Srbije, tokom Drugog svetskog rata, streljano blizu 1.650 ljudi, građana Kruševca i okoline.
Spomen kompleks „Slobodište“ podignut je u neposrednoj blizini strelišta kao spomen na žrtve koje su pale za slobodu. Na predlog Dobrice Ćosića, prvoborca Rasinskog partizanskog odreda, arhitekta Bogdan Bogdanović je realizovao spomenik u periodu od 1960. do 1965. godine. Glavne ideje i poruke ovog važnog mesta u kolektivnom pamćenju Kruševljana uklesane su u kamenu i glase: „Pod ovim nebom, čoveče, uspravi se. Hleb i sloboda isto su nama“.
Dušanka Milosavljević i Bojan Nedeljković, odbornici u Skupštini grada Kruševca
