“Srbija je nazadovala po svim pitanjima na svim međunarodnim indeksima: u pitanju korupcije, demokratije, slobode medija, sve ono što je osnova da biste postali članica EU. Imamo politiku kozmetičkih obećanja. Kad se Aleksandar Vučić vrati u zemlju, onda radi ovo što sad slušamo danas – nije važno to što je ODIHR tražio, nije bitno šta ovi traže u spoljnoj politici, mi ćemo po našim uslovima da uđemo u EU”, ocenio je potpresednik Srbija centra (SRCE) prof. dr Duško Lopandić u gostovanju na Radioteleviziji Srbije.
On je, komentarišući francusko-nemački predlog, ukazao da se radi o predlogu, koji je još uvek za diskusiju – formalno takve stvari podnosi Evropska komisija kada uđe u neku proceduru, ali je on bitan zato što su ga predložile dve najznačajnije države.
“Treba reći da je ovaj proces proširenja onakav kakav je inače predviđen ugovorima EU, gde je Crna Gora pred vratima. S jedne strane imate taj normalan proces, proceduru proširenja, gde je Srbija zaglavljena već više od pet godina, a s druge strane sad ovim idejama Francuska i Nemačka pokušavaju na neki način da nešto ponude ovim zemljama koje su još uvek daleko od članstva. Rešenje je u iščekivanju nekog momenta kad one eventualno mogu da se vrate na normalan put, ali istovremeno i da imaju neke rezultate, kao što se to uostalom predviđa i planom rasta koji već postoji“, istakao je Lopandić, nekadašnji šef Misije Srbije pri EU.
On je podsetio da je Srbija podnela zahtev za članstvo 2009. godine, počela pregovore 2014. i u toj prvoj fazi relativno brzo išla.
“Onda je došlo do preokreta. Taj proces sastanaka koje smo imali, takozvane međuvladine konferencije, bio je sve sporiji, da bi se desila ključna stvar koju, nažalost, naše rukovodstvo nije prepoznalo, 2022. godina, kad se geopolitička situacija u Evropi potpuno promenila”.
Lopandić je konstatovao da je Srbija zemlja koja proklamuje strategiju ulaska u EU kao nacionalni cilj još od pre 2010. godine, a “ako imate kao glavni spoljnopolitički nacionalni cilj, onda treba da uskladite vašu politiku sa tim ciljem, a ne da je usklađujete sa nacionalnim interesima drugih sila, kao što je u ovom konkretnom slučaju Rusija”.
Vučićeve razgovore u Tivtu sa, kako ih je nazvao, nadzornom komisijom – šefovima Nemačke, Francuske i iz Evropske unije, Lopandić je okarakterisao kao krizni menadžment.
“Šta su oni zapravo rekli – uradite u unutrašnjoj politici najmanje što možete. Kakvi ste, opet 20 godina ništa nećete da uradite. Hajde bar taj izborni zakon, preporuke ODIHR, hajde taj REM, hajde u spoljnoj politici. Nemački kancelar Fridrih Merc je i javno rekao da Srbija mora da se odluči hoće li ostati ruska gubernija ili će u Kinu, negde tamo u nekom Šangaju da se pridruži nekom savezu. A onda ovde slušamo: Jeste, oni su to rekli, možda je naš šef države to i prihvatio tamo, ali nećemo mi tako, mi ćemo po našem. I opet slušamo istu priču o spoljnoj politici koja je kao na sve četiri strane sveta. Slušamo o tome kako je perfektno u našem izbornom zakonodavstvu, a ceo problem ovog društva je u tome što mi ne možemo da organizujemo slobodne demokratske izbore”, naveo je on.
