Nasuprot pompeznim izjavama Predsednika i državnih zvaničnika o nikad boljem standardu, tužna realnost je da srpska ekonomija tapka u mestu. Ono što srpska javnost nikada neće čuti od predstavnika SNS vlasti jeste da je privredni rast normalna pojava, pravilo a ne izuzetak, i tu se Srbija ne razlikuje od većine drugih zemalja. Razlika je u tempu tog rasta i njegovim pokretačima.
Već dvadeset godina srpski građanin se nije pomerio iz kategorije srednjeg dohotka, a njegova kupovna moć je i dalje na nivou 25-30% prosečnog stanovnika Nemačke. Iako dohodak raste, taj rast je nedovoljan za sustizanje EU, jedva da održava trenutnu poziciju uz jasne naznake pada. Ako bi objašnjavali slikovito, Srbija je trkač među brojnim drugim trkačima, pri čemu se cilj neprekidno pomera istom ili većom brzinom. Trenutnim tempom Srbiji će biti potrebno između 25 i 30 godina da dostigne sadašnji standard Slovačke.
Srbija centar smatra da je umesto „bolje statistike“ neophodan strukturno drugačiji rast – zasnovan više na domaćoj produktivnosti i izvozu znanja, a manje na javnim radovima i tuđim fabrikama. Iako nesporno značajne, strane investicije se vrše sa ciljem repatrijacije odnosno iznošenja profita. Zato je rast zasnovan na domaćem vlasništvu i domaćoj produktivnosti „kvalitetniji“ od rasta kroz najam radne snage i prodaju zemlje, i tu treba da bude usmerena državna podrška. Za razliku od aktuelne vlasti SRCE je svesno da rast i razvoj nisu iste kategorije, te dok se rast može ostvariti inflacijom i metodološkim izmenama obračuna BDP-a, za razvoj je neophodna domaća akumulacija i tehnološki progres. Rast BDP-a po glavi stanovnika je moguće poput aktuelne SNS vlasti zasnivati na smanjenju broja stanovnika i odlivu ljudskog kapitala. SRCE međutim rast vidi potpuno drugačije. u visokotehnološkoj proizvodnji i izvozu, povećanju faktorske produktivnosti i ulaganju u istraživanje i razvoj (prema podacima UNDP-a, Srbija u inovacije ulaže tri puta manje od evropskog proseka, a četiri puta manje od zemalja poput Južne Koreje ili Izraela).
Istraživanje sprovedeno među nemačkim kompanijama koje posluju u Srbiji jasno pokazuje ograničenja investicionog rasta: pravna nesigurnost i nepredvidljivost ekonomske politike, korupcija i kriminal, nedovoljna efikasnost javne uprave, netransparentnost u javnim nabavkama, politička i društvena nestabilnost. Prema iskustvu drugih zemalja, sidro evropskih pravila, fondova i tržišta se pokazalo kao efikasan mehanizam koji je obezbeđivao više stope privrednog rasta i boljeg standarda građana. U tom kontekstu, SRCE bira nastavak pridruživanja EU, kao garanta dugoročne poslovne stabilnosti i konkurentnosti.
Pitanje koje se danas postavlja jeste da li želimo da izvozimo kablove ili čipove? Da li ćemo pomagati proizvodnju po tuđim nacrtima za tuđe brendove ili ćemo pomagati razvoj domaće proizvodnje? Odgovor je jednostavan, ali put je težak. Osnovni problem su tehnološka zavisnost i loša demografska struktura. Osnovni ciljevi kvalitet institucija i znanja. Izbor koji je postavljen pred građane je dalja „ćacizacija“ ili razvoj. Za SRCE je izbor odavno jasan.
Gortan Joksimović, član Resornog odbora za finansije i privredu
