Retka su umetnička dela neprocenjive vrednost! Kod nas u Kruševcu imamo zanimljivu pojavu da je svaka bista odmah neprocenjiva, jer niko ne zna koliko je plaćena. Jelena Živković, doskorašnja odbornica Srbija centra u Kruševcu, prisustvovala je sednici Saveta za društvene delatnosti grada Kruševca. Na dnevnom redu su, između ostalog, bile i tačke o usvajanju odluke o postavljanju dve biste. Jedan predlog je bista Dragom Nestoroviću, bivšem gradonačelniku Kruševca, u ulici Slikara Milovanovića, a druga je bista Borisavu Bori Mihailoviću, velikanu srpskog glumišta, glumcu, reditelju, profesoru i prvom upravniku profesionalnog pozorišta u Kruševcu, na Trgu glumaca. Predlog za prvu bistu dala je MZ ,,Lazarica“, a potpisnik je Zoran Tomić, šef odborničke grupe SNS-a. Predlog za bistu Borisavu Bori Mihailoviću je stigao od Kruševačkog pozorišta.
Za izradu bista Komisija je ,,izabrala“ vajara Zorana Ivanovića iz Beograda koji je već radio nekoliko bista na Trgu glumaca i spomenik kneginji Milici u Kruševcu. Navedeno je da će se postavljanje i izrada finansirati iz budžeta grada Kruševca, bez navedenog iznosa. Direktoru muzeja i potpisniku predloga Komisije za sprovođenje postupka za podizanje spomenika, spomen-obeležja i izradu murala Jelena je postavila dva pitanja:
1. Zašto nije raspisan konkurs za izbor vajara?
2. Koliki je novčani iznos u pitanju?
S obzirom na to da se radi o sredstvima iz budžeta, građani imaju pravo na ovu informaciju jer se budžet puni od njihovih para. Što se prvog pitanja tiče, direktor je ponovio ono što piše u biografiji umetnika Zorana Ivanovića, a što se tiče drugog pitanja, nije znao koliko novca je predviđeno!!! Na pitanje da li ga kao direktora Muzeja interesuje iznos (on je i predsednik Komisije koja je dala predloge), odgovorio je da ga ne interesuje jer se on ne bavi budžetom.
Možda se za odgovor i na ovo pitanje moramo obratiti Bratislavu Gašiću, kruševačkom Medičiju lično! On je, reklo bi se, spona koja povezuje Grad i ,,izvođače umetničkih radova“. Njegova je ideja i izgradnja parka naoružanja ,,Ramonda“, bar su tako ranije tvrdili njegovi saradnici iz kruševačkog SNS-a, dok se sada, od kako su se građani Kruševca usprotivili, ta ideja pripisuje direktoru Muzeja Nikoli Panteliću. Kad ne znaš odgovor, pritisni B), ili što reče predsednica Komisije: ,,Obratite se Zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja“ (dok smislimo šta ćemo).
Zašto je važno da građani dobiju odgovore?
Neraspisivanje konkursa i neobjavljivanje novčanih sredstava iz budžeta koji pune građani već stvara sumnju da poslove dobijaju samo ,,lojalni“ i da ne znamo ni koliko se troši, a što je još gore – ne znamo ZAŠTO se troši. Grad nam postaje pretrpana vitrina sa kič figuricama: Obilić u pozi tenisera sa mačem umesto reketa, statua kneza Lazara koja se posle nekoliko godina osipa, statua Biničkog kao iz crtanog filma…U gradu Lazarice, Spomenika kosovskim junacima Đorđa Jovanovića, Sale mozaika Mladena Srbinovića, Slobodišta Bogdana Bogdanovića, Cara Lazara Nebojše Mitrića, slika i freske Milića od Mačve, imamo hiperprodukciju spomenika koji su daleko ispod nivoa navedenih umetničkih dela.
Umesto raspisivanja konkursa i traganja za najboljim umetnicima i umetničkim rešenjima, u Kruševcu uvek isti umetnici dobijaju poslove. Često se dešava da oni posao prepuste nekim anonimnim licima. Štancuju kao na fabričkoj traci! Serijska proizvodnja po ceni unikata! Kako ono beše: Za Kruševac ništa nije dobro ako nije najbolje… a za cenu ne pitajte!
