Pravni i životni status udovice je zakonski drugačije rešen od zemlje do zemlje. U Srbiji se udovica sreće sa nizom teških odluka i problema u skladu i sa njenim prethodnim statusom u bračnoj zajednici.Najteža promena u ženi se dešava na putu od braka do samoće, gubitkom bračnog druga.
Većina žena se u trenutku smrti svog bračnog druga susreće sa ozbiljnim materijalnim i finansijskim problemima. U trenucima najvećeg stresa i duboke tuge, ženu koja je odjednom u statusu udovice, prinuðena je da se nosi sa ostavinskom raspravom, dobijanjem porodične penzije od 70 procenata, a moguće i manje. Često se problematika širi i na nerešeno stambeno pitanja i nasledstvo zajedno stečene imovine i lične suprugove imovine (nasleđene). Najveći problem je prihvatanje gubitka, a kao posledica nastaju promene u ponašanju, prilagođavanju na novonastalu situaciju. Sve to utiče na mentalno i fizičko zdravlje udovice. Organizovana psihološka podrška na nivou zemlje, ne postoji. Depresivno ponašanje kao uzrok gubitka, izolacija od ljudi i povlačenje u sebe je sveprisutna gubitkom supruga kao zaštitnika porodice.
Koliko god da je stabilna, žena ulazi u stanje disfunkcije – na radnom mestu i okruženju, a naročito u Srbiji gde se one tretiraju kao drugorazredne i “potrošene”. Najviše od svega žena – udovica je nesigurna i omalovažena u našem društvu. Zakoni koji postoje, ne štite i ne primećuju status žene udovice. Neke udovice nemaju nikakvu socijalnu pomoć od države Srbije, čak ni institucijalnu pomoć u zdravstvu, niti podršku u zapošljavanju i samom statusu. Kategorije žena udovica zavisi od starosti, obrazovanja i socijalnog statusa. Najveći procenat udovištva je među manje obrazovanim ženama, seoskim sredinama, malim gradovima. U Srbiji poslednjih 14 godina udovice nisu detektovane kao ugrožena kategorija. Srednja populacija udovica teško se zapošljava, a naročito mlade žene tj samohrane majke. Forum žena Srbija centra zahteva izradu detaljne zakonske regulative koje bi zaštitila udovice (bez obzira na starosno doba, socijalni i finansijski status, kao i mesto stanovanja), pružila im psihološku podršku i omogućila postepenu reintegraciju u društvo.
