Ova činjenica u potpunosti ogoljava nameru i tajming ovog dolaska. To više nije samo pitanje neukusa – to je direktna provokacija i sipanje soli na otvorenu ranu grada.
Dolazak Informera baš na dan kada Valjevo obeležava 11 meseci od brutalnog prebijanja svojih građana nosi jezivu simboliku i šalje jasnu poruku – oni nisu došli da pitaju ko je naredio prebijanje građana, zašto počinioci i nalogodavci i dalje šetaju slobodno, niti kako se osećaju ljudi koji su pretrpeli nasilje samo zato što su branili svoj grad. Došli su da skrenu pažnju sa te bolne teme, da zatrpaju javni prostor bukom i da od žrtava ponovo naprave krivce, a od nasilnika heroje.
U normalnim društvima, mediji na ovakve godišnjice podsećaju na nefunkcionisanje institucija i traže odgovornost. U našoj stvarnosti, režimska propagandna mašinerija se šalje na teren kao medijski štit. Njihov zadatak je da anesteziraju javnost, relativizuju nasilje i pošalju poruku: „Zaboravite šta vam se desilo, gledajte naš rijaliti.“ Pokušaj da se u danu koji bi morao biti dan solidarnosti i opomene grad preplavi jeftinim senzacionalizmom je vrhunac cinizma. Valjevci nisu zaboravili pendreke, udarce i nepravdu, niti će ta sećanja sprati bilo kakve naručene televizijske reportaže i fingirani intervjui. To što su se pojavili baš danas pokazuje koliko se plaše valjevskog pamćenja i solidarnosti. Dolazak ovih „novinara“ na ovakav dan nije novinarstvo – to je saučesništvo u zataškavanju nasilja. Ali Valjevo ima previše dugu memoriju da bi je pokvario jedan jednodnevni tabloidni desant.
