Poziv Aleksandra Vučića na navodni dijalog najprizemnija je propaganda, sa jedinim ciljem da anestezira domaću javnost i lažno se predstavi pred međunarodnom zajednicom. Posebno je cinično to što pokušava da se predstavi kao čuvar smenjivosti vlasti, osnovnog načela demokratije na kojem počiva i EU, kao da se ona ne podrazumeva za zemlju kandidata, dok istovremeno u praksi čini sve da manipulacijama izbore potpuno obesmisli. Uostalom, „čestitanje pobedniku” je ustavna obaveza, a ne stvar predsednikove dobre volje.
Dok javno nudi dijalog podižu se sramne političke optužnice, poput one protiv Aleksandra Radića zbog afere „zvučni top“, sa jasnom namerom da se ućutka svaka kritička reč. Vučićevi medijski eskadroni svakodnevno satanizuju svakog ko javno ukaže na sistemsku korupciju, dok novinari nezavisnih medija dobijaju otvorene pretnje ubistvom bez ikakve reakcije nadležnih organa. Birački spisak pretvoren je u „beskrajnu priču” koja se dopisuje i raste do broja koji je režimu potreban za pobedu na izborima, a fantomski birači niču na izmišljenim adresama širom zemlje, čime se svesno obesmišljava izborni proces. Za početak mogao bi bar da ukloni paravojni kamp ćacilend iz centra Beograda, u kojem borave plaćeni batinaši i kriminalci sa poternica i vrati Pionirski park deci da se igraju.
