Narodna izreka „čega se pametan stidi, time se budala ponosi“ na najslikovitiji način objašnjava naizgled komplikovani mentalni proces koji se odvija u dve različite glave i zbog kojeg dolazi do transfera blama. Poslednjih decenija, u našoj sredini, ova narodna izreka se odomaćila, ukorenila i razgranala do neslućenih razmera jer je našla „plodno tlo i povoljne klimatske uslove“. Pogledajmo letimično samo neke poslednje primere vezane za omnipotentnog predsednika Republike, koji je po Ustavu skoro niko i ništa, a u stvarnosti je sve i svašta.
*Predsednik Rupublike je ushićeno i samozadovoljno izjavio da je na portalu „Ko si bre ti“, za nekoliko dana, zabeležno oko 5.500 prijava, kao i da je „zahvalan svima koji su izvršili prijavu“. Mene ova brojka, za razliku od predsednika, iskreno brine iz tri razloga. Prvo, ona je dokaz o postojanju brojnih i svakodnevnih problema koji, u najmanju ruku, remete, ali možda i uništavaju živote pojedinaca i njihovih porodica. Ovaj vrh ledenog brega krasi „zlatno doba“ Srbije kojeg mi, očito, nismo svesni. Drugo, ovi brojni problemi ukazuju na nekompetentnost, nerad, površnost, javašluk, a možda i korupciju u nadležnim državnim instutucijama. I treće, sve se ovo dešava u četrnaestoj godini apsolutne vladavine SNS, posle brojnih prethodnih obećanje predsednika da će direktori javnih preduzeća i partijski funkcioneri biti smenjeni ili zamanjeni, i to uvek sa vremenskom odrednicom -„uskoro“. U drami „Hamlet“, u četvrtoj sceni, Marsel, stražar u tvrđavi, koristi svevremenski izraz prikladan i za naše vreme i za naše društvo: „Nešto je trulo u državi Danskoj“.
*U najmanju ruku poluistina je „da će lekovi od 1. avgusta biti jeftiniji“. Očito, obećani razgovori sa stranim farmaceutskim kućama nisu rezultirali sniženjem cene lekova. Predsednik je govorio o mogućoj „pobuni farmaceustke industrije“, da smo „ucenjeni jer svakog trenutka mogu da izazovu nestašicu lekova“ i da se radi o „farmakomafiji“. Izlaz iz ponižavajućeg položaja nađen je u smanjenju participacije (učešća) građana u kupovini lekova, sa maksimalnih 90 na 50 odsto vrednosti leka, i to u zdravstvenom sistemu koji je „besplatan“, kako kažu funkcioneri SPS-a. Ova mera je ograničena na godinu dana i u to će država ( čitaj: narod, odosno svi mi) uložiti/platiti skoro 80 miliona evra. Da li su, onda, lekovi pojeftinili?
* Predsednik Republike Aleksandar Vučić je 19. novembra 2024. godine slavodobno obećao da će „liste čekanja na medicinske intervencije biti rešene do maja 2026. godine“ i da će „država da bi ispunila taj cilj izdvojiti više od 120 miliona evra“. U ovom nerealnom stavu nije bilo, ni u forenzičkim tragovima, razumevanje suštine i uzroka problema.Danas, na ugradnju endoproteze kolena čeka 12.416 bolesnika, endoprotezu kuka 6.939, magnetnu rezonancu (MR) glave 2.337, MR kičmenog stuba 2.766, sa tendencijom blagog porasta broja. Naš narod mora, napokon, da shvati da su obećanja većine političara kao vetar-dolaze i odlaze ili da se seti reči mudrog Meše Selimovića: “ Nije čovjek ono što misli, već ono što čini“.
Dugačak je spisak neispunjenih predsednikovih obećanja, rokovi se uveliko probijaju, cene su višestruko uvećavaju, kvalitet izvedenih radova je problematičan, ali zaboravnost i trpeljivost naših građana su neuporedivi sa drugim evropskim narodima, gotovo su nepotrošivi, skoro beskonačni.
„To stalno laganje nema za cilj da narod poveruje u laž, već je cilj da u ništa ne veruje.Takvom narodu nije oduzet kapacitet za akciju već kapacitet da misli i sudi. Sa takvim narodom možeš raditi šta želiš“ (Hannah Arendt, 1906-1975.god., nemačka istoričarka)
Prof. dr Dragan Delić, predsednik Odbora za zdravlje Srbija centra (SRCE)
