Koncept zdravstvenog osiguranja ustanovio je i ozakonio „gvozdeni kancelar“ Oto fon Bizmark 1883. godine. Kao osnivač politike zasnovane na golim činjenicama i interesima, koja i danas služi kao školski primer pragmatičnog vođenja države, izrekao je jednu veliku istinu za to vreme, i za tu zemlju: “Najviše se laže za vreme rata, posle lova i pre izbora“. Odavno je ova izreka u Srbiji anahronizam, jer se decenijama uporno, dosledno i u kontinuitetu ne govori istina. Laganje u Srbiji nema sezonski ili intermitentni karakter, već je endemski fenomen.
Režimski, poluusmeni i polupismeni propagandisti ovih dana ističu „drastično pojeftinjenje lekova“. Ovo bi bilo tačno da su strane farmaceustke kuće ili strani distrubuteri snizili cene lekova, ali to se nije desilo. Šta se, ustvari, desilo? Vlada je smanjila participaciju (učešće) građana u kupovini lekova, sa maksimalnih 90 na 50 odsto vrednosti leka. Ova mera je ograničena na godinu dana i koštaće sve nas oko 80 miliona evra. Znači, nešto su nekada plaćali samo bolesnici, sada će, u krajnjoj instanci, plaćati bolesnici i (prividno) zdravi građani. I to je u redu, jer se obavezno zdravstveno osiguranje organizuje na načelima solidarnosti (Zakon o zdravstvenom osiguranju Republike Srbije, član 5). Međutim, zalažem se da Vlada uvek saopšti punu istinu, a ne da i lekove uvlači u prljave vode političkog marketinga. Problem je i na našoj strani, jer većina nas ne želi istinu, već sigurnost i jednostavna rešenja. Režimski mediji bezpogovorno ukazuju na „oduševljenje“ običnih građana-penzionera, kojima će ova odluka doneti ekonomsko blagostanje.
Moja malenkost se zalaže da Vlada odgovori na jednostavno pitanje: zašto osiguranici uopšte plaćaju lekove (učešće od 10 do 50 odsto vrednosti leka), kada uporno tvrde da je zdravstvo „besplatno“? Koliko mi je poznato, svaki osiguranik kao doprinos za zdravstvo odvaja 10,3 odsto bruto plate. Da li je to nedovoljno i da li treba naći dodatne izvore finansiranja zdravstva (npr. deo akciza na alkohol, duvan, elektronske cigare, porez na kockanje i klađenje itd)? Zdravlje ljudi zaslužuje, pa i zahteva, da igramo s „otvorenim kartama“. Na godišnjem nivou Srbija za lekove po bolesniku ( per capita) potroši 136 evra, Hrvatska 282 evra, a Slovenija čak 468 evra. Udeo potrošnje za lekove u ukupnom zdravstvenom budžetu Srbije iznosi 20,5 odsto, a u Rumuniji i Mađarskoj, sa značajno većim budžetom, 25 odsto.
Takođe, lukav oblik manipulativne zemene teza je više puta saopšten „predlog“ predsednika Republike da se opozicija izjasni i obaveže da će čestitati sadašnjim vlastodršcima ukoliko oni pobede na dolazećim izborima. U zemlji gde su normalizovane nenormalnosti, pa i izborne krađe, nenormalno je, uzurpatorima istine i pravde, unapred i blanko davati bilo kakva obećanja i potvrdu o poštenju.
Negativno iskustvo, pa i aktuelna funkcionerska kampanja bogata manipulacijama i rešavanjem komunalnih problema u hodu od nenadležne osobe, ubedljivo govore da ćemo pre videti crnog labuda nego učestvovati na fer i poštenim izborima. Presvlačanje je na pomolu, kada gusenica hoće da pređe u leptira, ali bezuspešno. Sada, i ubuduće, treba samo insistirati na ustanovljenju povoljnijih, optimalnih izbornih uslova koji se u demokratskim i uređenim društvima smatraju normalnim, očekivanim i opšteprihatljivim. Želim da verujem u to, jer je nemoguće (credo quia absurdum est), pogotovo u Srbiji pod ovom vlašću.
Prof. dr Dragan Delić, predsednik Odbora za zdravlje i narodni poslanik
