Od kada postoji organizovano društvo postoji potreba da se to društvo uredi i da se u njega uvedu pravila. Zato su ljudi smislili zakone koji su trebali da obezbede taj red i omoguće njegovo normalno funkcionisanje. U Srbiji, 4000 godina kasnije, zakoni se uvode da prodube podele i unesu još veći nered i haos u društvo, koje se urušava decenijama i pored postojećih zakona. Jedan od takvih slučajeva je predlog izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kome niko ne zna pravu svrhu, sem da vlast, u svojim poslednjim trzajima pokaže zube, izvrši represiju nad neposlušnima i unese razdor među srpski narod koji nikada nije bio ovoliko polarizovan.
Taj zakon će pokušati da se ovih dana progura na „mala vrata“ tokom letnjeg raspusta i godišnjih odmora i da po ko zna koji put stavi prosvetne radnike u poziciju da najavljuju štrajk za početak nove školske godine. A da li će se reprezentativni sindikati koji su se često, a posebno poslednjih godina, pokazali više kao zaštitnici vlasti nego radnika, oglasiti i organizovati protest ili štrajk i koliki će učinak moći da se postigne njime u ovoj hiperprodukciji štrajkova, ostaje nepoznanica. Sindikati, ponuđeni da se izjasne o nekim delovima dopune, odbijaju da to urade, ali, sem nekih, ne daju ni rešenja i predloge kako mogu da to spreče, samo ističu šta su korisno oni uradili i za šta su se (iz)borili, uglavnom samo na papiru. Organi koji su uvedeni da pomognu u rukovođenju školom, gde se, u odnosu na neki raniji period, davalo mnogo više prava i glasa učenicima i roditeljima, čime smo se približili nekim evropskim standardima, sada ostaju bez mogućnosti da donose neke odluke i zadržavaju samo ulogu savetodavaca čak i u raspolaganju sredstvima škole koja su velikim delom sami obezbedili i u odlučivanju o stvarima koje ih se direktno tiču. Jedini kojima će ostati u nadležnosti da upravljaju i kontrolišu rad škola i obrazovni proces u njima su oni koji menjaju zakon, tj. vlast. Nema šta tu da traže roditelji, učenici i nastavnici, pogotovo oni koji se nisu pokazali kao najbolji „partneri“ vlasti u procesu urušavanja obrazovanja, kojim se ona svojski potrudila da uništi svaku mogućnost da ovo društvo napreduje.
Dakle, za svakog učesnika obrazovnog procesa, koji se usudio da misli i to i kaže pronađen je način, kroz izmenu zakona, kojim će se obuzdati, ućutkati, sankcionisati. .. Kao dokaz da se „mislilo baš o svemu“ pojavio se i ministrov predlog nacrta za rešavanje deficitarnog kadra. Lepo su smislili da „podmite“ potencijalni prirodnjački kadar sa kojim smo u manjku, većim platama u odnosu na njihove kolege iz humanističkih nauka i time dodaju još jedan teg na onaj tas vage gde se već nalaze članovi sindikata nasuprot onih koji to nisu.
Da li nam je u celom urušenom društvu i sistemu vrednosti, sa obrazovanjem koje je srušeno do patosa potrebno da nađemo balans, rešenja i pokušamo da se podižemo zajedno sa tog dna?! Ili ćemo dozvoliti da nas naša bahata vlast deli po svim osnovama, nastavi da se ponaša razuzdano i sada već bez skrivanja svojih namera, kroz sve resurse, demonstrira silu u svojim poslednjim trzajima. Tako zabijaju još jedan ekser u mrtvački kovčeg obrazovanja koji su sistematski pravili godinama. Ovim zakonom, tj. njegovim izmenama „ministar osvete“ opravdava svoj nadimak i legalizuje osvetu nad onima koji su noseći stubovi društva i obrazovanja. A sve pod motivom da je to u najboljem interesu za našu decu. RO za obrazovanje Srbija centra izražava najoštriji protest protiv ovakvog i drugih sličnih zakona kojim se prosveta još više degradira a obrazovni sistem urušava, čime se gubi nada u njegov oporavak, kao jednog od najvažnijih stubova jednog normalnog i zdravog društva.
