Prof. dr Slobodan Cvejić, potpredsednik Srbija centra (SRCE) i narodni poslanik, ukazao je da je Fiskalni savet skrenuo pažnju da se deficit u budžetskim planovima konstantno uvećava i naglasio da on postaje neodrživ. On je, na sednici Skupštine na kojoj se raspravlja o rebalansu Budžeta, dodao da je ministar finansija Mali davao obrazloženje zašto nekoliko nedelja pred izbore vlast ima nameru da usvoji Lex Specialis kojim će iz budžeta dati skoro milijardu evra da finansira svoju predizbornu kampanju i da se tu se pozvao na neka iskustva iz drugih zemalja.
„Poznata sklonost ministra Malog da iskopira neka tuđa rešenja. Prihodi su veći za 112 milijardi, rashodi za 171 milijardu, što znači da deficit sa ovim rebalansom raste na 59 milijardi, za 59 milijardi dinara. On je 2024. bio 210 milijardi, 2025. godine 269 milijardi, u budžetu za 2026. 337 milijardi i sad je došao na 396 milijardi. Eto, to je suština naprednjačke ekonomske demagogije. Postoji rast, ali je rast sporiji od rasta duga. Prihodi rastu po stopi od 4,7%, a rashodi po stopi od 6,2%. Ovo je dugoročno siguran put u državni bankrot. I kad se pozivate na Grčku sada kada ovoliko insistirate na EXPO, podsetite se kako izgledaju objekti koje je Grčka gradila za Olimpijadu 2004. godine, to šalje sasvim jasnu poruku“, izjavio je Cvejić i zatražio od ministra da objasni da ako je konstantna politika vlade da se stalno se pomaže građanima i slično objasni zašto je izvršeni deficit u prvih šest meseci ’26. godine bio tek 51,6 milijardi.
„Oko 87%, više od tri četvrtine celogodišnjeg deficita isplanirano je za drugu polovinu godine. E, to je ta predizborna fiskalna pumpa. Jednokratne isplate penzionerima i socijalno ugroženima u trećem kvartalu, što je tačno u izbornom prozoru. Vlada sama kaže da je cilj podstaknuti potrošnju u završnom delu godine. Novac stiže građanima neposredno pred glasanje. Ovo je predizborna demagogija koja u stvari skriva činjenicu da veći deo građana ima nizak standard i takva redovna primanja kojima ne može da pokrije cenovnu vrednost prosečne potrošačke korpe. Usvajanjem Lex Specialisa, ponovo još jednog, kojim će se raspodeljivati ova sredstva, Vlada Republike Srbije priznala je nizak životni standard trećine stanovništva i rasprostranjeno siromaštvo“.
Cvejić je istakao da se ovi problemi ne mogu rešiti jednokratnim dodeljivanjem ni 6.000 ni 30.000 dinara, nego ozbiljnom razvojnom politikom koja će mnogo više voditi računa o održivom zapošljavanju i prihodima, nego o spektakularnoj potrošnji na vašar zabave i koruptivne ugovore sa povlašćenim takozvanim privrednicima koji ne bi mogli da izdrže otvorenu tržišnu utakmicu.
„Glavna stvar za režim u ovom zakonu o dodeli jednokratne pomoći je da se uspostave digitalni registri primalaca ove pomoći, tako da mogu biti direktno stavljeni na raspolaganje izbornom štabu SNS sada kada kampanja uđe u završnu fazu. Prema obrazloženju rebalansa koji je dala vlada, može se zaključiti da je za povećanje BDP, koji je onda osnov i za ambicioznije projektovane budžetske prihode, najzaslužniji dobar poljoprivredni rod u prvoj polovini godine. U vladi očekuju da će rast poljoprivrede iznositi 13,9% umesto prethodnih 3,1%. I to je glavni faktor povećanja procene rasta BDP-a. Ova procena je neodrživa kao osnova za rebalans u kontekstu činjenice da je već sada jasno da zbog ekstremne temperature i suše u julu i avgustu možemo očekivati značajan podbačaj u prinosima i kvalitetu roda najznačajnijih jesenjih useva – kukuruza, soje, suncokreta, repe, ali i voća i povrća, što će se sigurno negativno odraziti na kretanje BDP u drugoj polovini godine. Znaju naši seljaci ili ljudi koji imaju voćnjake i na jesen peku rakiju – šljiva je dobro rodila, ali zbog ove suše plod je ostao mali i nedovoljno ishranjen, osim ko ima mogućnost da ga navodnjava. Ovo neće biti budžetski evidentirano, ovakva pogreška u proceni, kroz neki naredni rebalans u mandatu ove vlade, imajući u vidu najavljene izbore. Tako da je za vas ovo „drži vodu dok majstori odu“. I lepo bi bilo, majstori, više da odete, sve manje je vode koju možemo sipati u to naše bure“.
Naglasio je da Vlada tvrdi da će privredni rast ove godine biti određen u potpunosti domaćom tražnjom, s obzirom na to da je rast lične potrošnje domaćinstava 4,4%, a sa druge strane, u odnosu na plan iz budžeta koji je pravljen krajem prošle godine, investicije u osnovna sredstva će podbaciti, pa je rast korigovan sa 6,9 na 4,6%.
„Ovde leži sva beda naše takozvane razvojne, u stvari stagnantne ekonomske politike. Znači mi privredni rast indukujemo domaćom tražnjom, ali mi nismo Kina pa da zbog velikog broja stanovnika možemo dugoročno da održavamo ovakav u suštini autarkičan privredni razvoj. Još je gore što je taj rast uzrokovan rastom uslužnog sektora, a ne proizvodnog. Mi nismo Hrvatska pa da na bazi turističkih usluga možemo da očekujemo stabilan dugoročni rast bruto domaćeg proizvoda. Nismo ni Grčka pa da imamo veliku privatnu trgovačku mornaričku flotu, a ni Švajcarska pa da računamo na rast BDP-a kroz bankarske usluge. Nismo ni neka arapska zemlja iz Zaliva pa da zahvaljujući nafti i gasu do besvesti možemo da jačamo domaću tražnju ka uvoznoj robi i time podižemo bruto domaći proizvod i prihode za budžet kroz poreze kao što je porez na dodatu vrednost. Naša realnost je da je najveći deo domaće tražnje uslovljen primanjima koja su ili u vezi sa državom ili poslovnim entitetima koji raspolažu državnim kapitalom, i onda se povećanjem plata indukuje rast domaće tražnje i ta tražnja se zadovoljava robama iz uvoza. A to ne prati porast izvoza domaćih roba ili usluga na svetska tržišta. Upravo ovaj rebalans predviđa i pad investicija u osnovna sredstva sa prvobitno planiranih 6,9% na rebalansiranih 4,6%, što je još jedan dokaz da je rast privrede na bazi jačanja domaće tražnje koja se zadovoljava uvoznim robama dugoročno neodrživ. Na nivou rashoda još zbog sukoba na Bliskom istoku dodatni rast cena energenata i transportnih troškova mogao bi da pojača inflatorne pritiske, pogorša odnose razmene i dodatno oslabi onako usporenu tražnju najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera, pa pre svega evrozone“.
Cvejić je upitao i odakle onda Vlada crpi optimizam u projekciji rebalansa i planiranju budžeta za narednu godinu?
„Dodajmo još na ovo da koliko god da je uočljiv problem da se mi sve više oslanjamo na zaduživanja koja neko treba da vraća kasnije, da tu treba računati da su naši dugovi vezani u velikoj meri za Euribor za koji mi trenutno ne znamo koliki će biti, ali može da se desi da nas i tu neko povećanje šokira i da više nijedna vlada koja bude na vlasti ne zna gde udara. Pogledajte sad u stavci rashoda: ovogodišnji budžet za projekat EXPO 2027 iznosio je 42,57 milijardi dinara. Sadašnjim rebalansom on je smanjen na 35,7 milijardi. A zato se u 2027. planira veća potrošnja za EXPO. S druge strane, rebalans pokazuje da je budžet za Nacionalni fudbalski stadion prepolovljen. Šta se dakle dešava? Čak i finansijsko miljenče vladajućeg režima je stavljeno u stanje dremanja dok se iz budžeta isfinansira onih 900 i nešto miliona evra za potplaćivanje najugroženijih slojeva pred izbore. Ogroman deo planiranih rashoda, koji su da ponovimo rebalansom povećani u odnosu na prvobitni budžet za 171 milijardu dinara ili blizu 1,5 milijardu evra, ići će na direktnu novčanu pomoć građanima, penzionerima, nosiocima socijalne pomoći, dečijim dodacima i praktično svim ili gotovo svim punoletnim građanima, što se uređuje ovim posebnim zakonom. Tri puta manje od tog iznosa, negde oko 55 milijardi, ide na zdravstvo i retke bolesti, EXPO, turističke vaučere i vojnu opremu. Šta je zaključak na kraju? Rebalans koji je pred nama, ukratko rečeno, je predizborno-propagandni finansijski dokument koji treba da omogući, uz donošenje pratećih zakona, trošenje gotovo jedne milijarde evra budžetskog novca na svojevrsno potplaćivanje biračkog tela u momentu kada se izvesno naslućuju prevremeni parlamentarni izbori. SNS vlast nastavlja i sa arčenjem javnog novca na projekat EXPO koji ne može da donese potreban i dugoročan zamajac domaćem privrednom razvoju jer uvozimo i materijale i neku opremu, pa čak i radnike koji rade na EXPO uvozimo iz inostranstva, nego se takođe radi o jednom pre svega propagandnom i svakako koruptivnom projektu koji je takođe u funkciji očuvanja režimske vlasti. Neka nam je Bog na pomoći“, zaključio je potpredsednik Srbija centra.
