Prof. dr Slobodan Cvejić, potpredsednik Srbija centra (SRCE) i narodni poslanik, postavio je pitanje Povereniku za ravnopravnost da li je Ministarstvo pravde dobilo pisano mišljenje ili saglasnost Poverenika za ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama, koji posebno izdvaja jednu crkvu ili versku zajednicu u pogledu Ustavom i relevantnim zakonom prepoznatog prava na osnivanje visokoškolskih ustanova.
On je naglasio da je ključni problem u tome što je Ministarstvo pravde ovim Predlogom zakona ušlo u ingerencije Ministarstva prosvete i bavi se u detalje razradom jedne visokoškolske ustanove, što nisu njegove nadležnosti.
„Tri člana Ustava krše se ovako formulisanim predlozima. Imamo prvo stav da Srpska pravoslavna crkva osniva poseban univerzitet kao visokoškolsku ustanovu koja ima poseban društveni značaj, što je inače dozvoljeno i Ustavom i zakonom, ali ovde se pominje specifično SPC. Član 44 Ustava kaže da su „Crkve i verske zajednice ravnopravne i odvojene od države. Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju, između ostalog, i da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove u skladu sa zakonom. Osnivač univerziteta zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom može biti i pravno, odnosno fizičko lice, kao i Republika Srbija na osnovu odluke SPC i drugih osnivača. U slučaju stava 2 ovog člana, međusobna prava i obaveze se uređuju ugovorom i kaže se uz pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za visoko obrazovanje. Dakle, Ministarstvo koje je nadležno za visoko obrazovanje ovde treba da da mišljenje, a Ministarstvo pravde će se starati o osnivanju univerziteta“.
Cvejić je postavio pitanje i Ministarstvu prosvete da li je Ministarstvo pravde dobilo pisano mišljenje ili saglasnost ovog Ministarstva za ovakav predlog zakona, koji u detalje razrađuje način osnivanja univerziteta Srpske pravoslavne crkve?
„Član 11 Ustava kaže da je Republika Srbija svetovna država, crkve i verske zajednice su odvojene od države, nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna“.
Dodao je i da postavlja pitanje Ministarstvu prosvete da li je Ministarstvo prosvete dalo pisano mišljenje ili saglasnost Ministarstvu pravde za izuzeće jednog univerziteta od obaveza utvrđenih Zakonom o visokom obrazovanju u vezi sa finansiranjem iz budžeta i zatražio da Poverenik za ravnopravnost odgovori da li se ovim stavom krši član 21 Ustava Republike Srbije.
„Visokoškolska ustanova čiji je osnivač Srpska pravoslavna crkva ne dostavlja dokaz o osnivačkom kapitalu ili bankarskoj garanciji uz zahtev za početnu akreditaciju. Zakon o visokom obrazovanju kaže da to pravilo važi za ustanove koje osniva Republika Srbija. Iako se u nekom članu predloga zakona kaže ‘može i Republika Srbija’, ovde je već stvar gotova i oni ne moraju da dostavljaju. Član specifično tako kaže, kao da je država već osnivač. Prema članu 52 Zakona o visokom obrazovanju, obavezno je dostavljanje tih potvrda ako se sredstva ne obezbeđuju iz budžeta, i u tome se krije tajna čitavog ovog zakona. Prema Ustavu Republike Srbije, član 21, zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja. Na osnovu čega je jedan ovakav univerzitet pozitivno diskriminisan u odnosu na bilo koji drugi univerzitet koji bi se osnivao u Republici Srbiji“?
Potpredsednik Srbija centra upitao je i Republički geodetski zavod koliko stambenih objekata, na kojim opštinama i u kojoj ukupnoj površini je registrovano od 2012. godine do danas na ime različitih crkava i verskih zajednica u Srbiji.
