Bezbednost u saobraćaju nije stvar političkog marketinga, već pitanje života, odgovornosti i funkcionisanja grada.
Građani Beograda svakodnevno svedoče situacijama koje otvaraju ozbiljna pitanja o organizaciji i kontroli javnog prevoza i saobraćaja u glavnom gradu. Autobusi se pojavljuju na ulicama u kojima te linije ne saobraćaju, vozi se neprilagođenom brzinom, a građani sa pravom pitaju da li iko proverava da li su svi vozači koji prevoze putnike adekvatno obučeni, odnosno da li poznaju trase i uličnu mrežu Beograda.
Nedavni slučaj u naselju Cerak, u Ulici Lipa, kada se autobus privatnog prevoznika zaglavio u ulici koja je uska i nalazi se unutar samog naselja Cerak vinogradi, morao bi da bude ozbiljno upozorenje nadležnima.
Autobus se našao u ulici kojom ta linija ne saobraća, niti je moguće da tom ulicom autobus saobraća. Vozilo je ostalo zaglavljeno oko tri sata, a tokom njegovog izvlačenja oštećena su i parkirana vozila.
Zato postavljamo jednostavno pitanje:
KO TO VOZI BEOGRADSKIM ULICAMA?
Ko proverava da li vozači autobusa poznaju trase kojima treba da saobraćaju?
Ko kontroliše njihovu obuku i osposobljenost za bezbedno upravljanje vozilom u gradskim uslovima?
Ko proverava da li se poštuju ograničenja brzine i druga pravila bezbednosti saobraćaja?
I na kraju, da li iko snosi odgovornost kada zbog propusta nastane šteta?
Takođe, ulicama Beograda svakodnevno se kreće veliki broj motocikala i skutera koji se koriste za dostavu hrane. I za njihove vozače moraju da važe ista pravila i isti standardi bezbednosti.
Zato pitamo:
Da li svi vozači imaju odgovarajuće vozačke dozvole?
Da li ispunjavaju zakonom propisane uslove za upravljanje vozilima kojima se kreću?
Ko kontroliše njihovu osposobljenost za vožnju i poštovanje saobraćajnih propisa?
I da li nadležni organi sprovode kontrole na način koji građanima garantuje bezbednost?
Zakon mora da važi jednako za sve, kako za vozače autobusa, dostavljače na motociklima i skuterima, kao i za svakog drugog učesnika u saobraćaju.
Beograd nije poligon za učenje ulica, a njegovi građani nisu prepreke na putu.
Nadležni imaju obavezu da građanima odgovore ko kontroliše sistem, kako se kontrole sprovode i ko će snositi odgovornost za propuste.
