Ovaj predlog pokrajinske skupštinske odluke o proglašenju Parka prirode „Donja Mostonga” i prateća dokumentacija, u startu razbijaju svaku iluziju da prisustvujemo nekakvom ekološkom preporodu i procvatu u zapadnoj i južnoj Bačkoj. Realnost je potpuno drugačija.
Prvo što iz materijala upada u oči jeste hronična administrativna tromost pokrajinskih organa.
Pogledajmo tok postupka kroz vreme: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je počeo valorizaciju područja još 2018. godine, a Studiju zaštite kao osnovu za uspostavljanje zaštite i proglašenje parka prirode, dostavio je Pokrajinskom sekretarijatu 31. decembra 2021. godine – na dan dočeka. Ali ne samo dočeka nove godine, nego i dočeka počeka! U startu je iscurelo mesec i kusur dana dok su stručni dokumenti čekali u fiokama. I tako je tek 09. februara 2022. godine zvanično pokrenut postupak na sajtu Ministarstva. Postavlja se pitanje: da li je ta Studija zaštite danas valjana stručna dokumentaciona osnova za ovaj postupak? Pa od inicijalne valorizacije na terenu prošlo je punih 7 godina! U realnom životu, to je više nego dovoljno vremena da na tom prostoru dođe do ozbiljne devastacije i promena, pa je veliko pitanje da li podaci iz 2018. i 2019. godine uopšte prikazuju stvarnu bazu i pravo stanje stvari na terenu. Danas smo na izmaku avgusta meseca 2026. godine. Dakle 4,5 godine je bilo potrebno da ovaj akt stigne na dnevni red! Još jedan od primera vaše zakasnele i neadekvantne reakcije.
A u realnom vremenu, situacija je sledeća: na papiru i u kampanji ekološka renesansa, a na terenu širom Vojvodine ekološka kataklizma – jedan od primera se nalazi i na samo 70-ak km od „Donje Mostonge“, a to je deponija u Bačkoj Palanci koja gori 4. put ove godine, a odgovor lokalne i pokrajinske vlasti je farsa, papirna simbolika u vidu redovnih vanrednih situacija i potrošenih para na kozmetičke sanacije – gašenje požara i u bukvalnom i u figurativnom smislu.
Ima simbolike i u ovoj odluci koja se očitava u nazivima najznačajnijih predstavnika flore navedenih u članu 2. ove Odluke: zmijski jezik i žablja trava. Asocira na otrovan jezik i ljigavost šrafova aparata. S tim u vezi, u skladu sa članom 6. Zakona o zaštiti prirode svi imamo obavezu da razbijamo medijski mrak u oblasti zaštite i očuvanja prirode, da se borimo protiv sindroma kuvane žabe i suprotstavljamo tom nemuštom jeziku kojim nas lažno optužujete dok ukazujemo na probleme i nemar odgovornih.
Što se tiče odredbi članova 3. i 4. Odluke gde se navodi svojinska struktura, želim da skrenem pažnju javnosti na podatak koji izaziva bojazan kako će sve ovo funkcionisati u praksi. Naime, zvanični dokument kaže da je čak 31% teritorije ovog parka prirode – dakle skoro trećina celog područja – u procesu restitucije! Ovom odlukom se uspostavlja aktivna i proaktivna zaštita i režimi zaštite nad hiljadu hektara nepokretnosti čiji konačni pravni status tek treba da se utvrdi. Mislim da ovakva nedovršena svojinska struktura otvara prostor za pravne i praktične probleme sutra na terenu, kada se to zemljište bude vraćalo privatnim licima koja će ga zateći pod strogim restrikcijama.
U vezi sa tim, zabrinutost izaziva i položaj poljoprivrednika u smislu parcela koje su ušle u obuhvat ovog parka. Naime, član 17. ove Odluke predviđa formiranje Saveta korisnika tek u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu. Postavlja se pitanje – u kojoj meri će lokalno stanovništvo zaista moći da utiče na odluke, ako se to telo, koje bi trebalo da služi za obezbeđivanje njihovih interesa, osniva tek nakon što restrikcije i zabrane zvanično stupe na snagu? Ovakav redosled koraka rizikuje da ljude na terenu jednostavno dovede pred svršen čin, umesto da im obezbedi stvarni partnerski odnos.
Takođe, u pogledu primene ove odluke na terenu sporna je i nedorečenost u članu 5. stav 2. tačka 9. gde se uvodi zabrana upotrebe pesticida i mineralnih đubriva na obradivim površinama koje se nalaze u, citiram, „neposrednom okruženju” vlažnog staništa na lokalitetu bare Delaluša. Ovaj termin je potpuno neprecizan i rastegljiv. Postavlja se opravdano pitanje – šta to u praksi i u pravnom smislu znači za vlasnike i korisnike poljoprivrednog zemljišta? Da li je to pojas od 10, 50 ili više stotina metara? Ovako nedovoljno definisane odredbe unose nesigurnost među poljoprivrednike, rizikujući da nanesu štetu i njima i lokalnim budžetima, umesto da im se kroz jasne i precizne okvire pruži pravna predvidivost.
Mislim da predlagaču ove odluke ne idu od ruke tajming i pravna sigurnost, o čemu svedoči i neusklađenost odluke u pogledu rokova: dok se u članu 17. eksplicitno navodi rok od 6 meseci za formiranje Saveta korisnika, u članu 18. – koji obavezuje na usaglašavanje planova i programa iz povezanih oblasti – izostavljena je vremenska odrednica. Dakle, rok je definisan za formiranje saveta koji treba da obezbeđuje interese lokalnog stanovništva i drugih korisnika zaštićenog područja, dok oročavanje obaveze usaglašavanja planskih akata javnih preduzeća u pobrojanim oblastima ova odluka ne tretira i ne postoji nikakva poveznica ili upućivanje na krovne, sektorske propise koji ih uređuju. Zašto u tom članu 18. nije navedeno makar da će se to usaglašavanje izvršiti u skladu sa rokovima propisanim materijalnim propisima koji uređuju pobrojane oblasti? Ovako skrojen tekst odluke stvara sumnju u neopravdano neravnopravan odnos među subjektima na čija prava i obaveze se odnosi.
Sumnja u prave namere predlagača ove odluke je još izraženija kada u članu 9. Odluke pogledamo da se upravljanje parkom prirode poverava Javnom preduzeću „Vojvodinašume“, (odnosno Šumskom gazdinstvu „Sombor“).
Dakle, privrednom, komercijalnom preduzeću koje je osnovano i posluje radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa, ali i obavljanja privredne delatnosti radi sticanja dobiti. To potvrđuje i član 15. ove Odluke, u kom se navodi da će se zaštita finansirati, citiram, „iz prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti i upravljanja zaštićenim područjem“. Njihov primarni finansijski interes, sopstveni prihodi i profit dolaze od eksploatacije šuma, seče drveća, prodaje tehničkog drveta, ogreva, naplate naknada, dozvola. Pravni i ekonomski apsurd leži u tome što istom pravnom licu dajete dve potpuno suprotne uloge: ulogu eksploatatora i ulogu zaštitnika. Time se svesno pravi direktan sukob interesa jer se vuku poverava da čuva ovce!
Predlagač i dalje smatra da JP „Vojvodinašume“ ima potrebne tehničke i kadrovske kapacitete. Ali, stanje na terenu to demantuje i pokazuje do čega dovede v.d. partijsko kadriranje rukovodilaca u javnim preduzećima, koji u vezi zaštite prirode umeju samo da jedni drugima nabacuju na volej u stonom fudbalu prirodne veličine na otvorenom, da svoju nesposobnost kriju pod naletima vetrova čudnih pravaca, da se umesto „kišobran vrstama“ iz Zakona o zaštiti prirode oni nasilnički bave otvaranjem kišobrana u zatvorenom prostoru kako bi sprečili moju poštovanu koleginicu Tamaru Maksić da govori u Skupštini Pančeva itd. Stvarno već dugo vlast na svim nivoima uzgaja i neguje te svoje raznovrsnosti, ali ne one iz Zakona kojim bi se trebali baviti, a ne bave se.
Član 9. ove Odluke obavezuje upravljača da organizuje čuvarsku službu, a u obrazloženju odluke sami navodite da je ukupan pokrajinski budžet za subvencije za zaštićena područja u Vojvodini 33 miliona dinara. Ne znam kako zamišljate da JP „Vojvodinašume“, koje već upravlja desetinom zaštićenih područja, kvalitetno ispuni sve svoje obaveze i na novih 3 hiljade hektara Donje Mostonge.
Na kraju želim da istaknem i posebno naglasim sledeće: s obzirom na trenutno raspoložive inspekcijske kapacitete, smatram da je ova odluka unapred osuđena na neuspeh u sprovođenju i da zahteva obavezne ispravke i dopune. Ko će u praksi vršiti inspekcijski nadzor nad postupanjem svih subjekata zaštite u ovom parku prirode koje propisuje Zakon o zaštiti prirode? U Pokrajinskoj inspekciji za zaštitu životne sredine je za teritoriju cele Vojvodine u Odeljenju za kontrolu zaštite i korišćenja prirodnih dobara i ribljeg fonda zaposleno ukupno 7 inspektora (4 sa sedištem u Novom Sadu, 2 u Subotici i 1 u područnoj jedinici u Vršcu)!!! Pa vi ste nameračili da donesete odluku o zaštiti parka prirode, čije sprovođenje na terenu nema ko da plati, nema ko da čuva, i nema ko da kontroliše!b Sramotno je ovakav dokument prineti blizu Tvrđave u Baču! Ne brukajte mi Bač! U Odžacima ste se davno i nepovratno obrukali!!!
(Dragana Zavalić, govor na sednici Skupštine AP Vojvodine 27. avgusta 2026. godine)
