Poslednjih godina ponavlja se isti način naknadnog popravljanja pravnog terena. REM je dobio autentično tumačenje. Za Generalštab je donet lex specialis, a zatim i autentično tumačenje. Sada se iz Zakona o planiranju i izgradnji briše odredba čije je kršenje već obeležilo čitav niz postupaka donošenja planskih dokumenata.
Od oktobra 2025. godine Zakon je izričito propisivao da se svi rokovi propisani Zakonom računaju u radnim danima. Agencija za prostorno planiranje i urbanizam kao i drugi-lokalni nadležni organi su tokom važenja te odredbe javne uvide računali u kalendarskim danima. Tako su sprovođeni postupci za Čukaru Peki–Malka Golaja, Đerdapski koridor, PPGN i GUP Niša, planovi generalne regulacije vezani za železničku obilaznicu i Borsku i Humsku ulicu, a sada i za izmene plana Beograda na vodi. Građanima je time skraćeno zakonom garantovano vreme za uvid u planove i podnošenje primedbi.
Uz skraćene rokove, u slučajevima gde postupak sprovodi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, javnosti nisu dostupni ni uslovi nadležnih institucija na osnovu kojih su planovi izrađivani. Građani ne mogu da provere zahteve za zaštitu voda, životne sredine, saobraćaj, infrastrukturu i druge oblasti, niti da utvrde da li su ti zahtevi ugrađeni u konačna planska rešenja.
Posledice takvih postupaka su konkretne: rudnici, pruge, putevi, promena namene zemljišta, ograničenje privatne svojine i eksproprijacija. Brisanje odredbe danas ne može retroaktivno ozakoniti postupke sprovedene suprotno zakonu dok je ona važila. REM, Generalštab i sada prostorno planiranje pokazuju isti obrazac naknadne intervencije u pravni okvir nakon već nastalog problema zakonitosti. Planski dokumenti imaju odgovorne planere, stručne kontrole imaju svoje učesnike, institucije imaju rukovodioce, a dokumenti imaju imena i potpise. Zakon mogu da promene, ali kršenje zakona time ne nestaje. Ne nestaju ni potpisi ni odgovornost.
Vesna Stojanović, predsednica Gradskog odbora Srbija centra – SRCE Niš i RO za urbanizam, građevinarstvo i saobraćaj
