Otkazivanje skupa u Novom Sadu, najavljenog za 4. septembar, jedini je ispravan potez koji je Aleksandar Vučić mogao da povuče. Ali, da se ne zavaravamo – ovo nije čin razuma, već iznuđena kapitulacija pred dostojanstvom Novosađana koje mesecima pokušavaju da zgaze. Međutim, pitanje nije da li je Vučić ispravno odlučio da skupa ne bude, već kako mu je uopšte palo na pamet da u gradu kojem je toliko zla nanela njegova politika i koji još uvek vida rane od stravične tragedije organizuje predizborni cirkus za još uvek neraspisane izbore? Dok porodice žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici i dalje čekaju pravdu, a javnost ne vidi ni naznake pravog sudskog postupka i osude odgovornih, Vučić je planirao da dovede autobuse plaćenih i ucenjenih ljudi iz cele Srbije kako bi klicali njegovom egu na mestu zločina njegove politike.
Novi Sad pamti korumpirane funkcionere SNS čija je nestručnost i „ugradnja“ odnela ljudske živote. Pamti direktno mešanje u rad pravosuđa i ponižavanje građana koji su mirno protestovali tražeći odgovornost. Pamti inscenirane incidente, uvezene batinaše i brutalno nasilje nad sopstvenim narodom, uključujući sramno prebijanje i lomljenje vilice studentkinji i njegovo pomilovanje stranačkih batinaša SNS. Umesto što besramno optužuje Novosađane za sopstveni strah i navodno otkazuje skup „zbog bezbednosti“, Vučić duguje odgovor na još jedno pitanje: da li je trenutna odmazda nad profesorima Jovine, jedne od najuglednijih gimnazija u državi, lični čin poltrona u liku direktora i ministra prosvete, ili je on lično naredio taj progon kako bi poslao poslednju pretnju Novom Sadu?
